Nije bio baš 8. mart, ali skoro da smo ga dočekali uz Karana. Dalmatinac koga savršeno razumeju u rodnom Beogradu nije se štedeo dva i po sata – kao da je u pitanju, recimo, povratnički koncert posle ko zna koliko vremena, a ne „redovno“, godišnje druženje sa (mahom) obožavateljkama. Nije Sava centar bio krcat, ali se desilo nešto ne baš svakidašnje – svi su, u jednom momentu, bili na nogama.
Novi album „Čovik tvoj“ još je svež, makar za beogradsku publiku, pa ga Karan ovim prilikom nije preterano forsirao. Promovisaće ga na pravi način, koncertno, verovatno sledeće godine, kada pesme zažive. Jedna od friških, „Par je Božji dar“, dobro je poslužila za zagrevanje, ubrzo je usledio i duetski hit „Prijatelju“ koji je Goran ovoga puta otpevao sam.
Planirani su za koncert i gosti – ipak, nije ih bilo zbog, očigledno, nemogućnosti da se usklade termini u osmomartovskom haosu. „Pojavila“ se, doduše, na jedan specifičan način, kroz već već poznatu, ali uvek efektnu i duhovitu Karanovu imitaciju u „Uvelo lišće“ završnici, plejada asova – Arsen, Džoni Štulić, Aki, Žera, Tifa... „Pretvorio“ se Goran i u Masima, dok je „originalni“ nastupao u Bitef Art Cafeu. Vidljiva je bila egzaltiranost gospođa u godinama, poklici „Bravo, dečko“ dovoljno govore.
Tako je, za kraj drugog bisa, izgledala sama završnica koncerta na kom je publika uživala uz sve ono nezaobilazno iz Karanovog repertoara, počev od uvodne „Putujem tamo“, pa „Kad ti srce ne piva“, „Di si rasla“, Kazna mi je što te ljubim“, „Ostani“, „Vagabundo“ i još mnogo toga.