Proteklog dana, recimo, u žiži je, između ostalog, bio osvrt selektora Siniše Mihajlovića na seks uoči utakmice, njegova zabrana da se seks upražnjava pred put u Zagreb, što je nateralo Piksija da prokomentariše:
"Sa seksom, i bez seksa, svejedno, reprezentacija Srbije mora da pobedi ako i dalje razmišlja o Brazilu".
Moranje ne podrazumeva da su bodovi već u srpskoj šaci?
"Vodeći ljudi našeg fudbala se, izgleda, mnogo i ne uzbuđuju kako će da se završi, iz glave mi ne izlaze njihove poruke: „Mi spremamo tim za EP 2016.” Gde to oni odoše, šta rekoše i ostadoše živi?! Ma, igra se dokle god ima nade, makar šansa da se plasiramo na SP bila mala, minijaturna kao što je sad".
Koliko smo, objektivno, daleko od Brazila?
"Prirodna razdaljina: nekoliko hiljada kilometara. Ništa manje ni kada je u pitanju razlika Belgije i Hrvatske u odnosu na Srbiju, mislim na bodovno stanje u Grupi A. Pa ipak, to nas još ne eliminiše, ne izbacuje iz trke za baraž... A, što se priča o srpskoj mladosti i navodnom neiskustvu tiče, one ne piju vodu, pogledajte samo koliko je Sinišinih izabranika u vodećim evropskim klubovima, nemojmo da tražimo alibi i bespotrebno se trošimo u nečemu što nema realno uporište. Nerviraju me, dakle, kazivanja da će momci imati težak zadatak da se izbore ne samo sa protivnikom na terenu, nego i sa paklom „Maksimira”. Kakav crni pakao, kakva paklena atmosfera, kakvi bakrači? Igrao sam tamo te 1999. Stadion je bio krcat, tridesetak hiljada gledalaca, ekstra važna utakmica, neprekidno navijanje, pa šta? Neće ih ovoga puta biti 100.000. Čak i da stadion može toliko da ih primi, ne bih menjao ploču. Svi smo od krvi i mesa, imamo srce, pluća, glavu".
Izvor: Novosti