"Tokom prethodnih godina, a naročito nekoliko poslednjih meseci, Srbija je konstantno napredovala ka Evropskoj uniji. Bilo je mnogo pozitivnih pomaka, odobrena je vizna liberalizacija, Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji...", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji u intervjuu za "Večernje novosti".
Upitan da li će Evropska komisija, u svom aprilskom izveštaju, pozvati vrh EU da Srbiji dodeli datum za početak pregovora, rekao je: "Izveštaj EK biće publikovan 16. aprila. Nadam se da će nam događaji narednih dana i nedelja ići naruku, da ćemo u taj dokument moći da ugradimo dosta kvalitetnog "materijala" i tako ubedimo 27 zemalja članica da u junu donesu odluku o otvaranju pregovora. To bi bila i dobra poruka i podstrek celom regionu, jer ćemo u isto vreme poželeti dobrodošlicu Hrvatskoj u EU. Dodeljivanjem datuma, Srbiji bi bio široko otvoren evropski put".
Dežer smatra da je "mnogo napora" uloženo u dijalog, na svim stranama. "Ketrin Ešton se lično veoma angažovala kako bi se pronašlo prihvatljivo rešenje za ovaj problem. Verujemo da dve strane mogu da dođu do ishoda u kojem će svi biti pobednici", istakao je on.
Litvanija je jedina zemlja EU koja još nije ratifikovala SSP sa Srbijom. Na pitanje da li to može da nam predstavlja problem prilikom donošenja odluke o datumu, Dežer odgovara: "Mislim da se i tu stvari pomeraju i da bi do ratifikacije moglo doći u narednim nedeljama".
On je rekao da su zvaničnici u Briselu "svesni da nije lako doći do dogovora i obostrano prihvatljivog rešenja, jer ono obuhvata mnogo osetljivih pitanja, posebno iz oblasti bezbednosti i pravosuđa, zdravstva i ekonomskog razvoja".
"Dve strane imaju različite poglede na to kako će to konačno rešenje izgledati. Mislim da sada postoji šansa da se dođe do održivog sporazuma i nadam se da je nećemo propustiti. Nadu mi uliva i to što je jasno da i Beograd i Priština shvataju da je ovo jedinstvena prilika da se pronađe odgovarajući kompromis", kaže šef Delegacije EU.
On naglašava da nije važno da li je predlog o Zajednici srpskih opština na Kosovu prihvatljiv za EU, već za Beograd i Prištinu.
"Obe strane moraju da pronađu šta im je prihvatljivo i da žive sa predloženim rešenjem. Mi dajemo podršku procesu, ali na kraju dana, odgovornost je na partnerima da nađu rešenje koje će raditi", objašnjava Dežer.
On ne veruje da će biti novih uslova za Srbiju i ističe da su "svi uslovi dobro poznati i definisani u zaključcima Evropskog saveta iz decembra".
"Na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine radimo poslednje tri godine. Ima još pitanja kojima se treba pozabaviti, kao što su rešenja za električnu energiju i pozivni broj za Kosovo. Važna je i saradnja sa Euleksom kako bi se omogućilo da u potpunosti ostvaruje svoj mandat", kaže šef Delegacije EU u Srbiji.
Upitan da li EU očekuje da Beograd i Priština potpišu neku vrstu krovnog sporazuma koji bi zapečatio dijalog i to u ovoj fazi integracija ili kasnije, odgovorio je: "Imali smo mnogo sporazuma u prošlosti, ali oni nisu potpisani. Paraf nije toliko važan koliko je bitno da se postigne sporazum za koji će obe strane dobiti podršku svojih građana, od kojeg će i Beograd i Priština imati koristi i koji će, naravno, mo ći da se primeni".
Na konstataciju da upravo kod implementacije dogovorenog nastaju najveći problemi, jer Beograd optužuje Prištinu da ne poštuje sporazume iz Brisela, kaže: "Moramo da priznamo da je ponekad teško da se neki sporazumi implementiraju".
"Moramo da vidimo da funkcioniše sloboda kretanja ljudi i robe na terenu, da se plaćaju carine i dažbine i da se taj novac sabira u poseban fond. Ima još mnogo pitanja koja tek moraju da profunkcionišu, pre svega u interesu ljudi koji žive na KiM", zaključio je Dežer.
(B92)