Arhiepiskop je rekao predsedniku Kipra Nikosu Anastasijadisu da je ukupna imovina crkve "na raspolaganju zemlje, da bi se pomoglo kiparskom narodu, da bankarski sistem ne bi propao", piše Verska informativna agencija (VIA), iz Beograda.
Kipar, član EU u krizi jer se tu, zbog povezanosti banaka, preneo finansijski kolaps Grčke, pomoć u novcu zatražio je i od Brisela, i od Rusije, ali, po arhiepiskopu, zemlja treba da stoji "na svojim, a ne stranim nogama".
Kiparska crkva je najveći pojedinačni akcionar "Grčke banke", treće po veličini na Kipru. Ta banka je osnovana 1976, ima 2.000 službenika, a predstavništva u Moskvi i Sankt Peterburgu od pre dve godine prikupljala su ruski kapital, a u Kijevu ukrajinski.
Ta banka je 2010. godine uspešno "položila" test kvaliteta Evropske unije (Banking Stress Test). Vrednost poljoprivrednog zemljišta, šuma i građevinskih parcela kiparske crkve smatra se "neprocenjivom".
Arhiepiskopija je najveći akcionar koncerna "Keo" koji proizvodi pivo i druga alkoholna pića. Iako bogatstvo u nekretninama i akcijama jeste veliko, ono se teško može sada unovčiti, a stavljanje pod hipoteku ne bi donelo znatnu dobit, kažu eksperti.
VIA prenosi da kiparska crkva tako ima teškoća sa raspolaganjem gotovim novcem, i podseća da je avgusta prošle godine arhiepiskop Hrizostom sebi i arhijerejima smanjio plate.
Crkva tri godine nije ni povećavala plate, a ukinula je i sve bonuse. Mladim sveštenicima koji imaju decu, plate međutim nisu smanjene, dok će penzionisani sveštenici i oni bez dece dobijati manje.
Prihodi crkve Kipra, izneo je poglavar pre više meseci, opali su 2012. godine za 60 odsto u odnosu na prethodne godine. Crkva je imala 9,5 miliona evra prihoda godišnje od bankarskih akcija, ali od toga 2012. nije dobila "nijedan evro". Takođe i hotelski biznis je doneo znatno manje prihoda. Crkva je vlasnik nekoliko hotela u Nikoziji i na obali. "No, sve je pod kontrolom, nije kraj sveta", izjavio je tada arhiepiskop, preporučujući "dobro planiranje".
Arhiepiskop Hrizostom, naslućujući krizu, već godinama pregovara s predstavnicima energetike, da bi se obavestio o mogućnostima investiranja crkvenog novca. On smatra da je "energetika sektor budućnosti". O tome se razmišlja, odmerava, a konačna odluka sledi, izjavio je on.
Najintenzivniji su kontakti, već godinama, s holandskim energetskim koncernom "Vitol Grup" iz Roterdama i Ženeve, o projektu od 100 miliona evra.
Arhiepiskop je još pre dve godine najavio "dobar zajednički posao": nafta s Bliskog istoka bi se lagerovala na Kipru, izgradile bi se platforme za pretovar u tankere radi transporta dalje u Evropu. Taj projekat se još ne realizuje, zaključuje VIA.