Za privatnike, s druge strane, odmor od 1. do 7. maja ipak ne važi, a ni onaj 9. maj - Dan pobede, jer će većina njih i tada raditi.
"Za našu fabriku metalne ambalaže, to je puna sezona i moramo da radimo. Ekonomija je u teškoj situaciji i ne možemo da dozvolimo toliko praznovanja. Mora što više da se radi", kaže za “24 sata” Radoslav Veselinović, vlasnik “Galeb grupe”.
Velo Mandžić iz Beograda, vlasnik pekare "Veltino", navodi da ni za tu branšu nema odmora.
"Radimo 365 dana godišnje, ne možemo mi sebi da dozvolimo da ne radimo. A zbog praznika gubi i privreda i država. Najveće gubitke imamo mi koji se bavimo proizvodnjom, dok oni što donose uredbe o praznicima uživaju", ogorčen je Mandžić.
Da je spajanje praznika pogubno za proizvodnju, ističe i Zoran Mitrović, direktor “Viktorija grupe”.
"Ako državna administracija i banke ne rade, ni mi ne možemo da završavamo poslove. Zato ćemo imati samo dežurstva, a i to nam povećava troškove, jer po ugovoru sa sindikatima dnevnice za praznik su više", kaže Mitrović za "24 sata".
Gubimo milione
Prema računici Unije poslodavaca Srbije, država po svakom neradnom danu gubi oko 12 miliona evra, dok se gubici privrede procenjuju između 11 i 17 miliona evra dnevno. Državni sekretar za rad i zapošljavanje Zoran Martinović poručuje da je Ministarstvo rada moralo da spoji te dane, "inače bi postupili suprotno zakonu”.
"Ne radi se o nekom veštačkom spajanju prazničnih dana, nego o primeni zakona o praznicima. I 1. i 2. maj su neradni dani, a 3. maj na koji pada Veliki petak je verski praznik. Ponedeljak 6. maj je po zakonu neradni drugi dan Uskrsa. Slučajno su se državni i verski praznici spojili", kaže Martinović.