Jelena Hrnjak iz udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima "Atina" rekla da se poslednjih godina, otkako je 2004. počelo zvanično vođenje evidencije o broju identifikovanih žrtava trgovine ljudima, situacija u toj oblasti u velikoj meri promenila, što se najviše vidi u tome da su najčešće žrtve građani Srbije.
"Ranije su identifikovane žrtve najviše bile žene i devojke iz nekadašnjih sovjetskih republika, ali danas je taj trend promenjen. Broj stranih državljana koji su u našoj zemlji identifikovani kao žrtve ljudima ne prelazi pet odsto. Trgovina ljudima se ne dešava nekim tamo drugim ljudima u drugim zemljama, već se dešava upravo ovde i to našim građanima", kazala je Hrnjak.
Prema njenim rečima, loša ekonomska situacija jedan je od razloga za porast broja žrtava trgovine ljudima, pri čemu je posebno ukazala na podatak da su više od 50 odsto identifikovanih žrtava deca, kao i da je iz godine u godinu taj broj sve veći.
"To je jedan veoma alarmantan podatak s obzirom na to da iz našeg iskustva država nije spremna da se tim pitanjem pozabavi na pravi način. Ne postoje adekvatni programi da se ta deca zbrinu na pravi način, ne postoji sklonište za decu žrtve trgovine ljudima", rekla je Hrnjak.
Ona je dodala da je prošle godine identifikovano 70 žrtava trgovine ljudima i devet potencijalnih žrtava, što je približno isto kao i prethodnih godina, ali da je to pokazatelj da ne postoje načini da sadašnjim mehanizmima država identifikuje veći broj žrtava trgovine ljudima.
Hrnjak je ocenila da normativni okvir koji reguliše krivično delo trgovine ljudima u Srbiji u osnovi nije loš, ali da je sprovođenje zakona problematično, pošto se sudski procesi mahom okončavaju presudama s minimalnim kaznama.
"Najveći broj presuda koje se donose za krivično delo trgovine ljudima se zapravo izriče kroz minimalne kazne i shvatite nakon toga u radu sa žrtvama da te kazne nisu ni približno srazmerne količini štete koja je naneta određenoj osobi", rekla je Hrnjak.
Ona je dodala da i zbog nepravosnažnih presuda i ponavljanja suđenja pojedine žrtve ponovo prolaze kroz torturu susretanja sa "trafikerom" pred sudom, naglasivši da odugovlačenje postupka otežava uključivanju žrtve u društvo.
"Jedan od osnovnih problema je taj što se ovo krivično delo ne prepoznaje u dovoljnoj meri. Imamo veliki broj slučajeva gde se dešava da se deca koja su seksualno eksploatisana, zbog toga što tužilac nije prepoznao to kao krivično delo trgovine ljudima, ne budu identifikovana kao žrtve zbog čega ne uđu u sistem podrške i zaštite. To je nešto na šta država treba da obrati pošebnu pažnju", smatra Hrnjak.
Prema njenom mišljenju, napredak, kada je reč o trgovini ljudima, jeste činjenica da se više ne identifikuju samo žrtve seksualne eksploatacije, već u sve većoj meri i žrtve radne eksploatacije, primoravanja na vršenje krivičnog dela, prinudne udaje i drugih tipova eksploatacije.
Iskustvo aktivista "Atine", kako je rekla Hrnjak, jeste da određeni sistemi ne prepoznaju problem trgovine ljudima kao svoj problem, svrstavajući ga samo u krivično-pravni okvir. Ona je naglasila da je suština u sprečavanju uzroka trgovine ljudima i onoga što ljude dovodi u situaciju da postanu žrtve.
Kako je objasnila, najveći broj žrtava nema ni osnovno obrazovanje, zbog čega nisu kompetitivni na tržištu rada, pa se susreću s diskriminacijom i visokom stopom nezaposlenosti, što ih ponovo vraća u ruke trgovaca ljudima.
"Imamo ideju za formiranje posebnog programa ekonomskog osnaživanja žrtava trgovine ljudima, jer smatramo da je to jedno od ključnih rešenja za izlazak iz situacije u kojoj se nalaze i njihovog osamostaljivanja", kazala je Hrnjak.
To će se, najverovatnije, dešavati kroz formiranje socijalnih preduzeća, kazala je ona i dodala da će se ojačati saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i pokušati da pomognu identifikovanim žrtvama trgovine ljudima da završe osnovno obrazovanje i da se obuče za određenu vrstu zanata i posla kako bi mogli da se samostalno brinu o sebi.
(Izvor: Tanjug, Novi magazin)