Oni su bili optuženi za progon Muslimana i Hrvata tokom rata u BiH, 1992. godine. Ovo je prvostepena presuda Haškog suda.
Stanišić, ratni ministar unutrašnjih poslova RS, i Župljanin, načelnik regionalne policije u Banjaluci, krivi su, prema rečima sudije Bartona Hola, za ubistva, progon i mučenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992.
Haški tribunal je utvrdio da Župljanin nije kriv za njihovo istrebljenje, što mu se takođe stavljalo na teret.
Krivična dela za koja su Stanišić i Župljanin osuđeni u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
U završnoj reči, tužioci su, u maju prošle godine, zatražili da sudije proglase krivim Stanišića i Župljanina i izreknu im kaznu doživotnog zatvora. Odbrane su zatražile da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da njihova krivica tokom suđenja nije dokazana.
Suđenje Stanišiću i Župljaninu u Hagu počelo je 14. septembra 2009.
Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu u martu 2005, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.
Vlasti Srbije uhapsile su Župljanina u junu 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.
"Odluka očekivana"
Bošnjački oficir za vezu s Haškim tribunalom Amir Ahmić izjavio je za agenciju Anadolija da je presuda protiv ratnog ministra policije Republike Srpske Miće Stanišića i Stojana Župljanina sasvim očekivana.
Ahmić je istakao da je ova presuda na tragu i nekih ranijih presuda poput onih u slučaju Momčila Krajišnika i Radoslava Brđanina, gđe su sudska veća i u drugostepenom postupku utvrdila da je postojao udruženi zločinački poduhvat.
Upitan hoće li ova presuda uticati na postupak protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, Ahmić je podvukao da je ''ova presuda na izvestan način daje pečat i za tekuća suđenja koja su tu''.
(Izvor: B92)