"Formirana je IT jedinica pri Ministarstvu koja radi na tome da svi domovi zdravlja u zemlji budu umreženi, pa će mejlom biti omogućena komunikacija sa lekarima, sa tehničkim osobljem. Pacijenti će imati zaštitnika prava koji sedi u opštini, to će biti pravnik koji će biti informisan sa pravima", navela je Ðukić Dejanović neke od novina u zdravstvu.
Gostujući u emisiji "Stav Srbije" na Televiziji Prva, Ðukić Dejanović je kazala da je suštinski problem do sada bio to što domovi zdravlja nisu opravdali svoju funkciju, jer se osoblje u njima uglavnom bavilo administritivnim procedurama.
Ministarka zdravlja je rekla da Srbija ima jako mala izdvajanja za zdravstvo, a da je njeno zdravstvo na praktičnom planu najskuplje.
"Nigde na svetu nema besplatnog zdravstva. Zdravstvo košta. Iz RZZO po glavi svakog od nas ide 260 evra, ali je realnost da je potrebno više i da se realno izdvaja više. Ono o čemu će se rasmišljati u RZZO je da ne postoji samo jedan profil osiguranja, već različiti nivoi, kako bi država u većem obimu mogla da pomogne pojedincu", rekla je Ðukić Dejanović.
Ona je dodala da se za zdravstvo nekada izdvajalo mnogo više, a da je danas prisutna finansijska nedisciplina i mali priliv, budući da je neuporedivo manje ljudi u radnom odnosu.
"Slažem se sa tim da je mnogo toga haotično u zdravstvu. (Institut) ''Batut'' nije mogao nekoliko meseci da mi da podatak koliko je zaposlenih u državnom zdravstvu. Direktori zdravstvenih ustanova primali su u neodređeni radni odnos toliko veliki broj ljudi, i lekara, i sestara i nemedicinskog osoblja, veliki deo troškova je otišao na to, a da to nije u skladu sa kadrovskim planom Ministarstva", navela je ministarka zdravlja.
Ona je ukazala da je problem i u tome što oni koji zaista imaju, funkcionišu i zapošljavaju ljude, ne izdvajaju "zdravstveni dinar".
Upitana kada će se sa zdravstvenim knjižicama moći na lečenje kod privatnika, Ðukić Dejanović je podsetila da se sa izjednačavanjem privatnog i državnog sektora krenulo sa apotekama i da je to ohrabrujuće.
Ona je navela da je privatna praksa veliki resurs, budući da privatnik sam plaća svoje školovanje, zaopšljavanje kadrova, smanjuje liste čekanje, a zapošljava veliki broj lekara i sestara.
Izvor: Tanjug/Novi Magazin