A razgovor zamišljam ovako:
- Beograde, šta Vi najviše zamerate Prištini?
- TO ŠTO JE KURVA , ETO TO. Mame ti ga nabijem one kurvinske, nemoj da se smeškaš ništa, doći ću ti glave ja.
- Beograde, molim Vas kontrolišite se.
- Pa kontrolišem se, zato se i samo derem, inače bih odavno zvao brata iz Krajine i otišao da je ugazim, i nju i one njene ljubimce što ih skuplja. Oni, kako se zovu majke im ga, mali, crni, čupavi i smrde, stao mi mozak. ŠIPTARI, ŠIPTARI, JEBALI JE ONI.
- A kada su svađe počele?
- Pa ja sam znate bio rukovodilac kombinata Stara Jugoslavija, i tad smo bili u najvećoj ljubavi, pesme sam joj pisao. E onda je to otišlo pod stečaj i ona se pokondirila. I sretne nekog Amerikanca, mame im ga nabijem pregojene, i on joj utuvi u glavu da ona može da bude samostalna žena, pazi kurca. E od tad mi mira ne da, samo nešto sere i izmišlja.
- Priština, šta Vi kažete na ovo?
- On meni nije u braku da pruži ono jedino što sam želela.
- A šta je to?
- Nezavisnost.
- PA NE MOŽEŠ DA BUDEŠ NEZAVISNA KAD ŽIVIŠ U MOJOJ KUĆI I KUĆI MOJIH PREDAKA PIZDA TI MATERINA NEZAHVALNA. Pa doktore, deda bi mi se u grobu prevrtao da zna da mi traži da joj dam taj plac koji traži. Ne može, NE MO - ŽE, PA CRKNI. Ako hoćeš nezavisnost pokupi se lepo pa kod one tvoje brkate majke Albanije, da mesite peciva i zavatate vode iz bunara. Kod mene nezavisnosti nema.
- Beograde, znate da ako ne date taj plac sa okućnicom neće Vas primiti u Uniju malih privrednika, nećete moći ni sa kim da poslujete.
- E BOLI ME BAŠ KURAC DOKTORE. Ionako vidim svima cveta cveće tamo. Neka, imam ja svoje njive, sadiću i uzgajaću sve što mi treba, Uniju ko jebe, a i tebe Brisele, a pogotovo tebe bivša draga. Odoh ja doktore, evo ti kurve pa se jebi sa njom, ali i tebe će sjebati kao i mene, da znaš.