U Beču patike 80 a iste u Beogradu 110 evra

U zemljama EU mogu se kupiti mnogi proizvodi, počev od hrane, preko obuće i odeće po mnogo povoljnijim cenama nego u Srbiji, tako u Beču patike koštaju 80 evra, a iste takve u Beogradu 110 evra, što je posledica monopolskog ponašanja trgovaca na našem tržištu, rekla je predsednica Centra za zaštitu potrošača Vera Vida.

Prema njenim rečima, konkurencija u Srbiji se ne shvata kao tržišna utakmica u kojoj se proizvođači i trgovci takmiče ko će da proizvede ili ponudi ono što potrošači traže, a da pritom proizvod bude kvalitetniji ili istog kvaliteta po nižoj ceni.

Svima njima je u interesu ostvarivanje profita, ali ga jedino mogu stvoriti ukoliko nadmaše svoje konkurente, ukazala je Vida istakavši da se u Srbiji konkurencija doživljava kao "osveta" jednog trgovca prema drugom, zato što ovom drugom, žargonski rečeno "dobro ide".

Ona smatra da se pravila o konkurenciji u EU primenjuju ne samo na privatni sektor, već i na javni, na državne kompanije.

Iz Evropske komisije su upozorili članice EU da mora da se odreknu pogubnog uticaja državnih intervencija u energetici i da u narednih nekoliko godina postepeno ukinu regulisane cene električne energije i gasa koje obeshrabruju traženje jeftinijih i efikasnijih opcija, ali i druge kompanije da uđu na tržište, objasnila je Vida.

Asocijacija potrošača Srbije (APOS) upoređivala je cene 19 životnih namirnica u Srbiji i Sloveniji i utvrdila da je 10 proizvoda u Sloveniji jeftinije u proseku za 10 procenata nego kod nas.

"Ako uzmemo u obzir da je plata u Sloveniji skoro tri puta veća nego u Srbiji, postavlja se pitanje kako se, uzimajući u obzir visok standard, u takvu cenu uklope i slovenački trgovci i distributeri i proizvođači, pa čak i država, a na kraju i potrošači - dok su kod nas sa ovako visokim cenama svi nezadovoljni", zapitali su se u APOS-u.

Kako smatraju u APOS-u, odgovor se krije u većoj konkurenciji, jer dva miliona stanovnika u Sloveniji ima i mogućnost da bira neku namirnicu među 30 proizvođača, dok u Srbiji za neke od osnovnih namirnica jedva ima pet-šest proizvođača.

"Ništa ne formira dobar kvalitet i fer cenu kao otvoreno tržište i konkurencija. Naš stav je da država treba da stvori ambijent za zdravu konkurenciju, umesto što marketiškim potezima, direktno ili indirektno, pokušava da utiče na formiranje cena", poručili su iz APOS-a.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine Dragovan Milićević navodi da je privreda Srbije sektorski visoko monopolizovana i da 20 trgovinskih lanaca drži više od 80 odsto tržišta maloprodaje.

Kako je istakao, za unapređenje konkurencije, bez obzira na najefikasnija pravila, mora da se intenzivira privredna aktivnost i stvore uslovi za dolazak novih igrača na tržiste Srbije.

Bolja konkurencija će doneti niže cene, bolji kvalitet i zaštitu potrošača, i Srbija mora dobro da prione na žaštitu i unapređenje konkurencije.

Prema njegovim rečima, monopolizacija privrede stvara neefikasan sistem u kojem postoje kartelski sporazumi, dominiraju pojedine grupe i monoplisti mogu da diktiraju cene.

Izvor: Kurir

ceneekonomija