Bez obzira iz kog socijalnog i kulturnog miljea dolazi, prosečan srpski srednjoškolac obavezno ima brzu internet vezu, kako bi bio u toku sa savremenim zabavnim standardima, a daleko je više filmski nego književno informisan.
Za one koji vole brojke, ovaj krajnje zabrinjavajući profil možemo dopuniti i sledećim podacima: čak 70 odsto učenika ne stavlja zarez i tačku, 40 odsto čita samo lektiru i ponekad beletristiku, 21 odsto srednjoškolaca čita samo obaveznu lektiru, 12 odsto ne čita knjige, dok svega sedam odsto njih zaista voli da čita.
Poražavajući rezultati ukazuju na to da su deca sve lošijeg govornog potencijala. S obzirom na to da je sposobnost adekvatne elokvencije u tesnoj vezi s mišljenjem, ostaje nam da se zapitamo u čije ćemo ruke prepustiti svoju budućnost.
Statistika pokazuje da su među 40 odsto učenika koji čitaju samo lektiru i beletristiku najpopularnije knjige: “Da Vinčijev kod”, “Hari Poter”, “Gospodar prstenova”, “Alhemičar”, “Kupoholičarka”, “Princezin dnevnik”, “Sponzoruše”, “Kama Sutra za ljubavnike 21. veka”…
Dakle, umesto da čitaju adekvatnu, osavremenjenu i njima blisku domaću knjigu, đaci su prepušteni tome da sami biraju šta će čitati. A deca ne znaju šta je dobro za njih. Nastavnici, bibliotekari, roditelji, pa i država sama čine lanac koji treba besprekorno da funkcioniše kako bi knjiga koja vredi i predstavlja pravu književnost - stigla u ruke deteta!
Zapanjujuće je da kod nas pisci za decu nikada nisu članovi nijedne delegacije pisaca, recimo na međunarodnim sajmovima. Pre samo dve godine, kad je Švedska bila počasni gost Sajma knjiga u Beogradu, više od polovine njenih pisaca gostiju činili su pisci za decu!
Umesto zaključka, evo dva citata. Prvi je čuvena rečenica Duška Radovića: “Dete je čovek u odelu deteta”, a druga je rečenica našeg čuvenog pisca Radovana Belog Markovića: “Čovek koji ne čita okrenuo je sam sebi leđa”!
Izvor: Telegraf (Katarina Vuković)