Danas za prosečnu potrošačku korpu valja izdvojiti nešto manje od 65.000 dinara, prosečna plata je oko 44.000 dinara, pa već osiromašeno domaćinstvo mora još da "steže kaiš".
Naravno, koliko je i ako je moguće. Jer, postojeće "rezerve" srpskog domaćinstva su, prema oceni ekonomiste Saše Đogovića na - izdisaju, pišu "Večernje novosti".
To što ih još ima valja zahvaliti, kako kaže, "spoljnim" i "unutrašnjim" izvorima finansiranja. Mnogi opstaju zahvaljujući kakvoj-takvoj pomoći rođaka iz inostranstva, gastarbajtera, ali i sa sela, odakle stižu neke od namirnica. A dosta je i onih koji su bili prinuđeni da se snalaze na drugi način.
"Neki građani su morali da prodaju nekretnine, mnogi su prodali ili dali u zalog zlato i umetnine kako bi mogli da prežive. Posebno su pogođene porodice koje nemaju podršku sa strane i oni su gotovo sve zalihe iscrpli. Već su prezaduženi i već su u velikom problemu", rekao je Đogović.
Đogović je ukazao i na to da se sada, u odnosu na krizno vreme iz, recimo, devedesetih, obilato koriste i izvori prihoda putem zaduživanja kroz kredite, dozvoljene minuse...
Otuda ukupan dug stanovništva Srbije trenutno iznosi 591 milijardu dinara, ili oko pet milijardi evra. Svaki građanin Srbije duguje bankarima, u proseku, 791 evro.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, rekao je da je u poslednjih pet godina prosečno domaćinstvo u Srbiji potrošilo skromne rezerve koje su, inače, u prethodne dve decenije drastično smanjivane.
"Kriza predugo traje, domaćinstva su prezadužena zbog nezaposlenosti, pada primanja, bržeg rasta cena, podgrevanja nerealne potrošnje iz finansijskog i biznis sektora, uz podršku države", naveo je Bogosavljević.