Dva postojeća, u Beogradu i Novom Sadu, funkcionišu skoro besprekorno, ali uprkos tome neophodan je novi, naveli su iz ovog udruženja.
Kako je navedeno, Profirović je projektovao prvi krematorijum u Srbiji, na Novom groblju u Beogradu, koji je zvanično pušten u rad 1964. godine, odakle je pod pritiskom javnosti 1980. godine premešten na groblje Lešće pored Beograda.
Profirović je poštovao stil, arhitekturu i izbor materijala, tako da se danas uopšte ne primećuje pridodati deo zgrade na Novom groblju, a kako je rekao povodom obeležavanja 50 godina od početka izgradnje prvog srpskog krematorijuma, unutrašnji enterijer je bez religioznih detalja jer se kremiraju i vernici i ateisti.
Plafon je, simbolike radi, u obliku zvezdanog neba, a jedna od zanimljivosti jeste i ta da je prilikom testiranja u postrojenje prvo ubačen ovan, a prvi kremirani su dva državljanina Burme.
On je naveo da je krematorijum bio savremen za ono doba, da je tehnologija bila iz Nemačke, ali da nije baš sve funkcionisalo kako treba.
"Čim su upaljene peći, stanari okolnih zgrada počeli su da se žale da se oseća neprijatan miris. Stručnjaci iz firme 'Vufman' iz Štutgarta testirali su postrojenje i sve je funkcionisalo besprekorno, ali je na zaprepašćenje zajedničke komisije ustanovljeno da je neko od rukovodilaca dao usmeni nalog radnicima da smanje temperaturu, jer krematorijum troši mnogo struje, što je pravilo konstantne probleme", rekao je Profirović.
Prema njegovim rečima, nakon toga je doneta odluka da se krematorijum izmesti na Lešće, tamo gde je predviđeno prvobitnim planom.
Kako je navedeno, ovom arhitekti je zapalo u dužnost da podigne prvu građevinu te vrste u Srbiji sticajem okolnosti, jer je deo školovanja proveo u Nemačkoj, gde se prvi put sreo sa kremacijom kao drugim načinom sahrane.
(Izvor: B92)