Sudimo li prema najnovijim epidemiološkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki deseti čovek ima melanholičan pogled na svet, a procene govore da će depresija za sedam godina postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj polovini čovečanstva i drugi po redu uzrok smrtnosti u opštoj populaciji – odmah posle kardiovaskularnih bolesti.
Statistike govore da svaki dvadeseti stanovnik planete ima barem jednu depresivnu životnu epizodu i neumoljivo tvrde da dame tri puta češće pate od melanholičnog pogleda na svet. Iako u našoj zemlji ne postoje egzaktni podaci o tome koliko osoba ima simptome depresije, procene govore da oko 300.000 naših sugrađana boluje od ove psihičke boljke.
Indirektni dokaz te teze jeste i činjenica da svake godine oko 1.400 osoba u našoj zemlji digne ruku na sebe, a ovaj podatak dobija na značaju ako se ima na umu da su depresija i suicid psihološki „braća blizanci”.
Otac psihoanalize Sigmund Frojd tvrdio je da je depresija drugo ime za „tugovanje koje pređe šestu nedelju trajanja”, a savremeni čitači duše smatraju da je ona zajednički psihijatrijski imenitelj za jaku tugu, potištenost, dominaciju crnih misli i sećanja, turobno raspoloženje, razdražljivost, pesimizam, beznađe, bespomoćnost...
Psiholozi takođe stoje na braniku teze da je depresija „očajnički krik za ljubavlju” i na podlozi te definicije baziraju svoje objašnjenje zbog čega se melanholični pogled na svet daleko češće nalazi na zdravstvenim kartonima lepše polovine čovečanstva.
„Ženski pol se značajno razlikuje od muškog i to ne samo u anatomiji tela već i po anatomiji duše. A naša različitost najviše dolazi do izražaja kada su u pitanju bolesti emocija, koje se duplo češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Ako imamo na umu da je priroda ženama, zbog onih devet meseci materinstva, dala potpuno drugačiji emotivni program i učinila ženske emocije razuđenijim, kompleksnijim, bogatijim, složenijim i kvalitativno drugačijim, onda ne treba da čudi podatak da su žene neuporedivo ranjivije od muškaraca”, objašnjava Maja Antončić, klinički psiholog.
Naša sagovornica takođe ima potrebu da istakne da će „razloga” za depresiju žena biti sve više u budućnosti. Naime, statistika porodične patologije vrlo jasno svedoče da se svaki treći brak na planeti raspada.
Ako se ima na umu da je ženi ostvarenost u ulozi supruge i majke veoma značajna, onda ne trebaju da čude sumorne prognoze o porastu depresivnih dana u bliskoj budućnosti. Ona, međutim, dodaje da depresija nastaje kao „logična” psihološka posledica činjenice da društvo pred savremenu ženu postavlja brojne zadatke: od nje se očekuje da ima „sve petice” i kod kuće i na poslu, da bude savršena supruga, majka i domaćica, i da istovremeno izgleda mladoliko i poželjno.
Mnoge žene ne uspevaju da se približe ovom idealu i zbog toga se osećaju kao psihološke „gubitnice”. Depresija nastaje kao rezultat spoznaje da nisu uspele da ostvare ove uloge.
„Depresija je i drugo ime za osećaj bezvrednosti, krivice i suvišnosti, za dominaciju misli „Mene niko ne voli” i „Ja nikome nisam potreban”, za usamljenost i nesposobnost uživanja u stvarima koje su nam nekada pričinjavale zadovoljstvo, za bezvoljnost i letargiju, ali i oslabljenu koncentraciju, poremećaj pamćenja, umor, iscrpljenost i manjak energije. Ova psihička bolest često ide „ruku pod ruku” i sa smanjenjem apetita, iako je za atipične slučajeve depresije karakterističan veliki porast telesne težine. Poremećaj spavanja takođe je čest simptom depresije – gotovo 80 odsto bolesnika žali se na smetnje prilikom uspavljivanja i na rano jutarnje buđenje”, zaključuje ovaj psiholog.
Za depresiju, kao i za većinu psihijatrijskih bolesti, vezane su mnogobrojne predrasude, a jedna od najrasprostranjenijih jeste da će depresija „proći sama od sebe, pa lečenje nije ni potrebno”.
Na uobičajen laički savet „promenom okoline, proći će i depresija”, psiholozi odgovaraju: depresija je kao kofer – putuje zajedno sa njegovim vlasnikom i žestoko demantuju popularno uverenje da je ona „zaštitni znak” slabih i nemoćnih.
Izvor: Politika, B92