Dugoročna prognoza - U maju pretežno kišovito

Jasminka Smailagić, načelnik u Centru za klimatske promene RHMZ, kaže da je primetno da su klimatske promene u Srbiji sve bliže ekstremima.

- Promena u domenu umerenokontinentalne klime nema, ali su promene nagle u temperaturama i padavinama, posle kojih imamo jedan duži period suše, pa ponovo padavine koje skoro uslovljavaju poplave. Primetno je i da je broj ledenih i mraznih dana manji, a tropskih dana sa temperaturama višim od 30 stepeni sve veći. Ako se takav trend nastavi, nećemo imati promenu klimatskog pojasa, ali ćemo imati ekstremne vrednosti kada su u pitanju toplota, hladnoća, suša i poplave - objašnjava Smailagić.

Što se tiče prognoze narednih dana, očekuji nas prijatni prolećni dani.
Takvo vreme će se zadržati do uskršnjih praznika, do kada će se maksimalne dnevne temperature kretati od 28 pa do čak 34 stepena. Tek u petak stiže osveženje, praćeno pljuskovima i grmljavinom, i temperaturama nižim za pet do osam stepeni. Za Uskrs se očekuje nestabilno vreme, a prognozirana temperatura je oko 25-26 stepeni.

- Prosečne temperature za april su od 17 do 20 stepeni, a mi smo ovih dana imali temperature iznad proseka. Od kada postoji merenje 26. april ove godine sa temperaturom od 30 stepeni bio je najtopliji od svih 26. aprila. Međutim, ako se uzme u globalu, april 2013. nije najtopliji - kaže meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Nevena Živanović.

Prema njenim rečima, početkom maja očekuju nas prosečne temperature za ovo doba godine. Prosečne vrednosti kreću se oko 22-23 stepena, ali će ovog meseca biti oko ili malo iznad proseka, odnosno oko 25-26 stepeni. Inače, najviša majska temperatura ikada izmerena je 19. maja 1996. i iznosila je 34,9 stepeni.

U beogradskoj Hitnoj pomoći kažu da neuobičajene temperature za ovo doba godine kod zdravih ljudi za posledicu imaju umor, malaksalost i pospanost, dok kod hroničnih bolesnika dolazi do širenja krvnih sudova i pada arterijskog pritiska.

- Ovakvo vreme loše utiče i na moždanu i na koronarnu cirkulaciju. Takođe, problem su i pereterana aktivnost i izlaganje toploti. Ljudima savetujemo da se zaštite kao što to čine i leti: skloniti se sa sunca u najtoplijem delu dana, piti tečnosti, oblačiti se lagano... Međutim, iako je toplo, voda u rekama i jezerima još nije za kupanje te bi ga zasad trebalo izbegavati - kaže dr Nada Macura iz Hitne pomoći.

Međutim, ovako toplo vreme naruku ide zemljoradnicima. Naime, setveni radovi još traju, vreme ih ne ugrožava, a utiče i na klijanje i cvetanje biljaka.

- Iako su temperature visoke, napolju je prijatno i razvoj voća i povrća ide normalno. Zasad ništa nije ugroženo, nema problema ni sa biljnim kulturama ni radovima. Iako visoke temperature ubrzavaju isparenja, vlage u zemlji ima dovoljno, pa nema potrebe ni za eventualnim navodnjavanjem - kaže Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.

Izvor - BLIC