Patrijarh je poručio da istina vaskrsenja posebno snažno ođekuje u našem vremenu, prepunom patnji i stradanja - vremenu u kojem se, kao retko kada ranije, postavlja pitanje smisla i cilja života.
"Pozivamo vas da ostanete uz onoga koji je pobedio sva stradanja i iskušenja, koji je na kraju pobedio smrt kao našeg najvećeg neprijatelja i da, ostajući uz njega, ostanemo dušom i srcem i uz naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji i u svim krajevima zemaljskim gde pravoslavni stradaju zbog svog imena i svoje vere u Hrista", rekao je Irinej.
Patrijarh je ukazao da smo svedoci toga da je iz dana u dan sve više usamljenih i ostavljenih, kao i domova "bez tople ljudske reči" i dece lišeno roditeljske pažnje i ljubavi, a da su bolnice pune "stradalnika, onih koji boluju telom i dušom''.
Pojave kao što su nasilje, teror, pljačka tuđe imovine, neviđen nemir koji je "danas zavladao u dušama ljudi širom sveta", sklonost kriminalu, ugrožavanje mira i sreće drugih, proizilaze "iz duhovno opustelih i moralno raslabljenih duša" i to najčešće kod mladih ljudi koji se gube pre nego li i nađu neki put u život, naveo je patrijarh.
Prema njegovim rečima, sebičnost i nepoštenje uništavaju svaki pravi život u zajednici, zajedničko dobro i imovinu, a nepoverenje i gramzivost, nasilje i otimanje tuđeg, ugrožavaju ličnost i njenu sigurnost i dostojanstvo. Dokle god život budemo shvatali kao služenje sebi u svetu će vladati sukobi, nemiri i ratovi, naglasio je patrijarh u vaskršnjoj poslanici pročitanoj u četvrtak uoči najvećeg hrišćanskog praznika.
''On, koji je pobedio svet, daruje snagu onima koji su njegovi da i oni pobeđuju mirom i trpljenjem strah u sebi, kao i svoje neverje i maloverje, da pobeđuju sva nasilja koja se vrše nad decom božjom, da odolevaju nasilju, opet mirom i trpljenjem, sigurni da je božja sila svevremena, a ljudska sila privremena'', rekao je Irinej.
Patrijarh je pozvao sve da svoj život utvrde na ljubavi i praštanju i slede te vrednosti bez izuzetka i izgovora navodeći da poslednja reč neće biti ljudska već božja i da taj nauk "svetih predaka" ne treba da zaborave deca Svetog Save, koja su rasejana po svim meridijanima od Australije i Amerike do Evrope i Azije.
On je naveo da zlo nastupa "spektakularno", da voli da se eksponira i da napuni sve štampane i elektronske medije. Ukazujući da u današnje vreme postoje ljudi koji pokušavaju da utemelje crkvu na sebi, čime "razaraju živi organizam crkve božje" odvodeći pojedince u propast "zemlje nedođije", patrijarh je rekao da se crkva temelji samo na vaskrslom spasitelju i da je neoprostiv greh temeljiti je na bilo čemu drugom.
Iako čovek čitavog života žudi za mirom, srećom i uspehom u životu, patrijarh ukazuje da vrlo često u životu "ne uspevamo i nismo srećni" i mnogi iza sebe ostavljaju mnogo više dana sa mukama i nemirima nego dana sreće.
"Da li je to tako zbog toga što je zlo jače od nas ili zato što ne umemo da živimo? Šta nam nedostaje da bismo bili srećni? Odgovor hrišćanima je poznat - na prvom mestu da naučimo istinski voleti, a na drugom da naučimo dovoljno praštati", poručio je patrijarh dodajući da je čovek najveći kada shvati da se svaka rđava reč koju uputi drugome vraća njemu i povređuje ga.
Srpski patrijarh je ukazao da je život lep samo kada je prožet ljubavlju, a osmišljen samo kada smo zajedno sa gladnima i žednima, sa siromašnima i prognanima, kada smo i u tamnici sa osuđenima.
Patrijarh je poručio da, verujući u vaskrsenje Hristovo, "mi verujemo u neprekidno obnavljanje ljudskog dostojanstva i u mogućnost vaskrsenja ljudskog morala, stida i dobrote", i poželeo da se Vaskrs provede u slozi, miru, ljubavi i radosti.
''U vaskrslome Hristu pravda uvek pobeđuje. Njime i u njemu ona će pobediti i u naše dane. Ako je vaskrsli Hristos sa nama i mi sa njim, onda - ko će protiv nas? Sa ovim mislima i željama pozdravljam vas najradosnijim hrišćanskim pozdravom - Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse'', poručio je patrijarh.