Mračna strana manekenskog posla poznata je koliko i ona lepa.
Putuju po svetu i posećuju mondenske žurke, ali su često izložene nepristojnim ponudama i raznim vrstama zlostavljanja. Snimaju kampanje na egzotičnim ostrvima, a dešava se da usred fotografisanja saznaju da moraju malo više da se razgolite. Pritisak da ostanu vitke neretko olakšavaju upotrebom droga. O ovim i drugim problemima uglavnom ćute da bi ostale u poslu, jer je ponuda lepih lica u globalizovanom svetu sve veća.
Dunja Knežević (31) smatrala je da glasovi devojaka moraju da se čuju, da neko treba da im pomogne i istovremeno olakša brige roditelja kada ih šalju u modnu džunglu. Ova mlada dama, poreklom iz Bosne i Hercegovine, već nekoliko godina u Londonu predvodi borbu za bolji položaj manekenki. Nova etapa u toj borbi je kodeks od 10 tačaka koji je sastavio njen sindikat i koji je nedavno potpisao britanski „Vog”.
Reč je o pravilniku koji se odnosi na snimanja u studiju i na raznim lokacijama. Potpisnici se, između ostalog, obavezuju da će devojkama obezbediti adekvatan odmor, hranu i piće, da im neće usred fotografisanja tražiti da se obnaže ili skrate kosu, da temperatura neće biti manja od 21 stepen kad se snima u letnjoj garderobi, da će im isplatiti honorar najkasnije za 30 dana od prestanka angažmana, da neće koristiti osobe mlađe od 16 godina u kampanjama za odrasle i da će poštovati njihovo dostojanstvo.
Dunja smatra da je potpisivanje ovog kodeksa izuzetno važno za modele, jer im garantuje poštovanje i tretman koji standardno dobijaju zaposleni u svim drugim oblastima. U toku je, kaže, potpisivanje i sa drugim magazinima i organizacijama, ali pre zvaničnog saopštenja nije smela da navede kojim.
– Dugo smo se borili u okviru sindikata „Ekviti” da bismo zavredili poštovanje modne industrije i obezbedili iste radne uslove koji su u drugim branšama nešto što se podrazumeva. U Engleskoj se sada manekeni mnogo više poštuju, brže nas plaćaju, obezbeđuju nam hranu i piće na radnom mestu, modeli mlađi od 16 godina se ne angažuju na Londonskoj nedelji mode, a sindikat nam obezbeđuje usluge računovođe, nutricioniste i pravnika – kaže za naš list Dunja Knežević, koja je proteklih dana, s tromesečnom ćerkom, obilazila rodbinu u Bosni.
Pre nego što je stala u prve redove ove važne borbe u modnoj industriji, lepa Sarajka je prošla mnoge životne frontove i izazove. Rođena je u BiH, ali je rano detinjstvo provela u Iraku, gde je njen otac radio kao inženjer. Eskalacija rata sa Iranom primorala ih je da se vrate u Bosnu, ali tu su imali samo osam mirnih godina. Izbegli su u Libiju, pa na Maltu, da bi se konačno skrasili kod rođaka u Australiji.
Dunja Knežević je u Londonu osnovala kompaniju koja se bavi prirodnijim retuširanjem fotografija.
– Nikad ne pravimo modele mršavijim nego što jesu. Voleli bismo da se standardi retuširanja u modnoj industriji promene. Slike u magazinima i na reklamama nikad nisu neprirodnije izgledale. To je loše za samopoštovanje žena i u modnoj industriji i uopšte – smatra naša sagovornica.
Dunja je imala 15 godina kada joj je na ulici u Melburnu prišao direktor agencije za manekene. Iako je to bio posao koji je potajno sanjala, nije se odazvala pozivu, misleći da nije dovoljno lepa. Manjak samopouzdanja i depresija koja ju je pratila tokom stalnih selidbi, odveli su je u anoreksiju. Spasili su je roditelji, prisilnim hranjenjem.
Sa 21 godinom bila je spremna da ostvari snove i osvoji piste Milana i Njujorka. U Australiji, gde joj i danas žive roditelji, upoznala je supruga, Engleza Vila. U Londonu je pre nekoliko godina počela njena borba za bolji položaj manekenki. S koleginicom Viktorijom Koen uspela je da ubedi veliki britanski glumački sindikat „Ekviti” da prihvati i modele za članove. Danas je šef manekenskog ogranka.
– Pravi cilj našeg sindikata nije da nešto uradi za pojedinca, nego za celu industriju. To nam je mnogo važnije, jer ako popravimo stanje u industriji, to znači da neće biti neophodno da pomažemo svakom ponaosob – naglašava Dunja Knežević.
Izvor: Politika