Njegova umetnička dela pokazala su da je on jedan od najkreativnijih slikara svog vremena. Dalijeva česta tematika je svet prostora, pijanstva, groznice i religije. Izražavao je veliko poštovanje prema španskom diktatoru Francisku Franku i Adolfu Hitleru, što je mnogo puta dovelo u pitanje procenu njegove ličnosti i njegovih dela.
Dali je rođen 11. maja 1904. godine u Figerasu, a umro je 23. januara 1989. takođe u Figerasu. Ime Salvador je prvo bilo dato njegovom bratu, koji je devet meseci pre Salvadorovog rođenja umro. Sve do rođenja njegove sestre Ana Marije, bio je jedino dete u porodici. Zbog gradskog društva i vaspitanja koje je stekao od oca, uglednog notara, kod Dalija se javila želja za sigurnošću i disciplinom, što mu je kasnije bilo veoma važno u životu.
Kada je imao pet godina, Dalija su roditelji odveli na grob brata i rekli su mu da je on njegova reinkarnacija, u šta je Dali ceo život verovao. O svom bratu Dali je govorio: "…Ličili smo jedan na drugoga kao dve kapi vode, ali sa različitim odrazima." (On je) "...bio, verovatno, prva verzija mene, ali začet previse u apsolutnosti."
Dali je, takođe, imao i sestru, Ana Mariju, koja je tri godine mlađa od njega. 1949. je izdala knjigu o svom bratu: "Dali, viđen od strane sestre".
Pohađao je školu crtanja. Godine 1916. otkriva moderno slikarstvo, tokom letnjeg odmora u Kadakvezu gde je bio sa porodicom Ramona Pisota, umetnika koji je redovno putovao u Pariz. Sledece godine, Dalijev otac organizuje izložbu njegovih grafika ugljem u njihovoj porodičnoj kući. Svoju prvu javnu izložbu imao je u Okružnom Pozorištu u Figueresu 1919. U februaru 1921. Dalijeva majka umire od raka dojke. Dali je imao 16 godina, vrlo je cenio i voleo svoju majku, i ovaj udarac nikada nije do kraja preboleo. Posle njene smrti, Dalijev otac je se oženio sestrom svoje pokojne žene. Dali se nije protivio ovom braku, nasuprot mišljenjima mnogih, jer je jako poštovao svoju tetku.
Godine 1922. Dali se seli u Madrid, gde pohađa San Fernando školu lepih umetnosti. U to vreme je Dali već slovio za ekscentrika, noseći dugu kosu i zulufe, kapute, čarape i pantalone po modi koja je bila aktuelna sto godina ranije! Ali, njegove slike, na kojima je eksperimentisao sa Kubizmom, su najviše pažnje skretale na njega. Dali je izbačen sa akademije 1926. neposredno pred diplomski, posle izjave da niko na fakultetu nije dovoljno kompetentan da ga oceni.
Njegovo majstorstvo slikanja je tada već dokazano na njegovoj realističnoj slici "Korpa Hleba" iz 1926. Iste godine je Dali prvi put posetio Pariz, gde je upoznao Pabla Pikasa, koga je vrlo poštovao; Pikaso je tada već bio čuo pozitivne stvari o Daliju od Huana Miro. Dali je uradio nekoliko dela pod jakim uticajem Pikasa i Miroa tokom sledećih par godina dok je razvijao svoj osobit stil.
Te 1929. godine Dali je sarađivao sa nadrealističnim režiserom Luisom Bunjuelom na njegovom čuvenom kratom filmu "Andaluzijski pas" (Un chien andalou). Uglavnom je pomagao Bunjuelu oko scenarija za film. Dali je kasnije tvrdio da je njegovo angažovanje oko filma bilo mnogo veće, ali tu tvrdnju nisu potkrepili savremenici.
Takođe te godine Dali je sreo svoju muzu, inspiraciju, i buduću ženu Galu, rođenu Helena Dmitrievna Deluvina Diakonova, Ruskinju, emigrantkinju, stariju od njega jedanaest godina, koja je tada bila udata za nadrealističkog pesnika Pola Eluarda. Iste godine Dali je imao važne profesionalne izložbe, i zvanično je se pridružio nadrealističkoj grupi u Montparnas četvrti Pariza.
POVRATAK KATALONIJI
Dali se vraća nazad u Kataloniju 1949. godine. Njegova odluka da se vrati tamo dok je Franko na vlasti je naišla na kritiku, što je doprinelo smanjenju prihvaćenosti njegovih radova.
U svojoj poznoj karijeri Dali je eksperimentisao sa novim medijima poput holografije i optičke iluzije. Novi, mladi pop-art umetnici, poput Vorhola, ističu veliki uticaj Salvadora Dalija na razvoj umetnosti.
Dalijeva interesovanja za prirodne nauke i religiju rastu, što se ispoljava na njegovim delima. Počeo je rad na Teatru-Muzeju.
KOMERCIJALNA UMETNOST
Dali je snimio par reklama, medju kojima je i reklama za Evroviziju 1969, a bavio se i dizajnom u komercijalne svrhe (logo Čupa čups lizalica).
POSLEDNJE GODINE
Godine 1980. Dalijevo zdravlje se katastrofalno pogoršalo. Gotovo senilna, Gala mu je davala kombinovane doze neprepisanih lekova koji su mu oštetili nervni sistem i uništili umetničke sposobnosti.
Gala umire 1982. godine, nakon čega Dali kao da gubi želju za životom; zadesilo ga je par čudnih i opasnih događaja za koje se smatra da su bili neuspešni pokušaji suicida.
Dali je preminuo 1989. godine, kao posledica srčanih problema. Sahranjen je u kripti u svom Teatru-Muzeju.
Izvor: http://www.dgt.uns.ac.rs/itut/dali/bio.html / http://mojakoliba.com/dali/bio.html