Nik Ešli Kuper je posle smrti svog oca Entonija, desetog erla od Šaftsberija, i njegovog starijeg sina Entonija, neočekivano postao novi erl od Šaftsberija, pa je uložio godine života kako bi barem delimično povratio nekadašnji sjaj plemićke rezidencije “Sent Džajls” u Dorsetu.
Potrošio je deset miliona funti na renoviranje i danas živi na imanju zajedno sa suprugom Dinom i dvoje dece Entonijem (2) i Vivom (1).
Jedina uteha za porodicu nestašnog erla Entonija Ešlija KUpera bila je činjenica da je prostitutka osuđena na kaznu zatvora od 20 godina.
Iako je renovirao veći deo rezidencije, novog erla od Šaftsberija čeka još jedan zadatak: Da oduzme svojoj maćehi Džamili Mbarek titulu grofice od Šaftsberija.
- Uvredljivo je što ima tu titulu. Pogotovo otkako je ubila čoveka od koga ju je dobila. Mog oca - kaže on gnevno.
- Čim sam je video, znao sam da je da će pokušati da izvuče sve što može. Šokirao sam se kada sam saznao da će se venčati - seća se on.
Prema njegovim rečima, Džamila je upotrebila stari trik, odglumila je da je trudna, pa su se venčali. Kada je došla u zapuštenu rezidenciju “Sent Džajls”, pokazala je prstom na umetničke slike i rekla: “Ponećemo sve ovo”. Nikov otac joj je rekao da to neće moći, jer ih je uložio u fond namenjen deci.
- Mislim da je sve više gubila strpljenje kada je videla koliko će malo dobiti - kaže Nik za “Dejli mejl”.
Novopečena grofica je ipak stekla neočekivano bogatstvo: posle svadbe, erl joj je kupio stan od 500.000 funti u Kanu, džip i mlin u jugozapadnoj Francuskoj. Davao joj je bogato mesečno izdržavanje. Džamila je bila oduševljena, jer je postala deo jedne od najistaknutijih plemićkih porodica u Engleskoj tokom više od tri veka.
Sedmi erl od Šaftsberija bio je ugledni društveni reformator i filantrop u 19. veku, koji se borio za ukidanje ropstva.
Nikov otac Entoni je bio predsednik upravnog odbora Londonske filharmonije i potpredsednik Britanskog udruženja za konzervaciju leptira. Imanje je nasledio 1961, koje je zbog visokih poreza na nasledstvo počelo da propada. U narednih 40 godina pokušao je da ga spase, uloživši porodično bogatstvo u to i odao se alkoholu.
Godine 2000. razveo se od svoje druge supruge Kristine, ćerke nekadašnjeg švedskog ambasadora u zapadnoj Nemačkoj, i pobegao iz zemlje, ostavivši za sobom četvoro dece: Entonija, Nika, njihovu polusestru Sesiliju i polubrata Freda.
Njegov život u južnoj Francuskoj izazvao zgražavanje, jer je filantropski način života zamenio hedonističkim i postao poznat u noćnim klubovima na Azurnoj obali, gde je dolazio obučen u kožne pantalone, ružičastu majicu i sa šarenim naočarima za sunce. Izigravao je plejboja, a zapravo je bio usamljen. Potpunu propast označila je njegova ženidba prostitutkom i razvedenom majkom dvoje dece.
U aprilu 2004. njihov brak je počeo da se raspada i on je ušao u vezu s drugom ženom. U novembru, Niku je polubrat Entoni javio da je otac nestao. Posle nekoliko meseci, saznalo se da je Mbarekova platila bratu Muhamedu da ubije njenog muža pre nego što se razvede o nje i razbaštini je.
Petog novembra - na drugu godišnjicu njihovog braka - pretukli su ga i zadavili, a telo su bacili u jarak u Teulu na Moru, u okolini Kana. Ležao je tu mesecima, prepušten na milost i nemilost vukovima.
Njegovi posmrtni ostaci identifikovani su DNK-analizom i dve godine kasnije Džamila i Muhamed proglašeni su krivim za ubistvo s predumišljajem.
Izvor: Blic