Istraživanje, koje je rađeno u februaru ove godine, pokazuje da je jedini politički angažman u kome bi učestvovala većina građana glasanje na izborima.
Istovremeno, 31 odsto građana izrazilo je želju da utiče na odluke vlasti u opštini u kojoj živi, a 22 odsto je reklo da želi da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou.
Građani su u istraživanju pokazali da o temama vezanim za politiku, politički sistem i rad nosilaca vlasti znaju veoma malo, tako da je na pitanje vezano za Skupštinu Srbije svega 32 odsto znalo kako se zove predsednik, a još manji procenat - 31 odsto koliko ima poslanika.
Svaki četvrti građanin, odnosno 25 odsto njih, prema tom istraživanju, znalo je da mandat predsednika Srbije traje pet godina.
Istraživanje pokazuje i da su građani podeljeni u pogledu zadovoljstva radom Skupštine Srbije i Vlade Srbije, ali da je nešto više nezadovoljnih, nego zadovoljnih, a najviše onih koji su delimično zadovoljno, a delimično nisu.
Tako je 38 odsto građana nezadovoljno radom Skupštine Srbije, 21 odsto zadovoljno, a 40 odsto i jedno i drugo, dok je 33 odsto nezadovoljno radom vlade, 29 zadovoljno, a ostatak i jedno i drugo.
Međutim, kako je na konferenciji za novinare rečeno, ovo je uzlazni trend i sada je više zadovoljnih nego što je bilo ranije.
"U odnosu na 2006. i 2009. godinu zainteresovanost za politiku i angažovanost građana pokazuje trend opadanja. Stepen učešća u demokratskim procesima predstavlja indikator zdravlja jednog društva. Ipak, građani su bar deklarativno izrazili nešto veću spremnost na učešće u pojedinim akcijama, nego što su u takvim akcijama bili zaista angažovani u skorijoj prošlosti", rekla je dirktorka Centra Vukosava Crnjanski Šapović.
Direktorka Ipsos stratedžik marketinga Svetlana Logar je navela da je opšte poverenje građana u političare i poverenje da poslanici u parlamentu zastupaju interese građana veoma nisko.
Prema njenim rečima, čak 62 odsto građana smatra da političari građanima ne govore istinu, a svega osam odsto veruje da bar uglavnom govore istinu.
Sa druge strane, istraživanje je pokazalo da su građani u većem broju angažovani u samo dve aktivnosti vezane za politički život Srbije - izlazak na izbore i diskutovanje o politici sa drugim ljudima.
Tako bi, pokazuje istraživanje, 57 odsto građana verovatno izašlo na republičke izbore, a 39 odsto njih je reklo da je diskutovalo o politici sa drugim u poslednje dve-tri godine.
"Ovi rezultati pokazuju veoma nizak nivo građanske participacije i poverenja u institucije. Mogućnost građana da učestvuju u politčkom životu je od suštinske važnosti za demokratiju. Zato je važno dobro razmisliti kako motivisati građane da se uključe u procese donošenja odluka", rekao je direktor programa Nacionalnog demokratskog instituta u Srbiji Tom Keli.
Istraživanje je sprovedeno od 15. do 25. februara, na uzorku od 1060 ispitanika.