Evo koje mitove je bloger Džon P Lukas srušio:
Mit br. 1: Istočna Evropa je "kidnapovala" takmičenje
Najčešći argument protiv regularnosti Evrosonga je da tu i nije toliko reč o pesmama, već o tome koja zemlja - najčešće iz Istočne Evrope - ima najveći broj prijateljskih suseda.
Istina: Čak i letimičan pogled na istoriju pobednika pokazuje fatalnu grešku u ovom argumentu. U poslednjoj deceniji pobednici su bili iz Švedske, Azarbejdžana, Nemačke, Norveške, Rusije, Srbije, Finske, Grčke, Ukarjine i Turske - prilično ravnomerna pokrivenost Evrope, kad se sve uzme u obzir.
Mit br. 2: Svi glasaju za komšije
I jeste i nije tako. Istina je da Grčka rutinski najviše bodova daje Kipru, a Bosna Hrvatskoj, ali to nema mnogo veze sa nerazumnom lojalnošću već sa sličnim kulturnim miljeom.
Istina: Velika zvezda u Švedskoj verovatno je zvezda i u Norveškoj, a popularne melodije iz Litvanije sigurno se čuju i na letonskim radio-stanicama. Prosta računica kaže da među 40 zemalja koje glasaju, nijedna nema dovoljno suseda da trijumfuje samo na osnovu lokacije. Da je tako, jedna te ista zemlja bi pobeđivala svake godine. Na kraju dana, uvek trijumfuje pesma koja se svidi najvećem broju gledalaca.
Mit br. 3: Sve je u scenskom nastupu
Dobra scenografija, kostimografija ili koreografija može da pomogne u predstavljanju pesme i njenoj upamtljivosti, ali ako se sama melodija ne istakne, najčešće neće daleko da stigne.
Istina: Setite se prošle godine, kada su ruske „babuške”, o kojima se toliko pričalo, izgubile od Šveđanke Lorin čiji se „trik” sastojao u tome da sama stoji na sceni i odlično peva dobru, modernu, pop pesmu.
Mit br 4: Svi mrze Veliku Britaniju
Bloger Džon P. Lukas piše da Britanci "vole kompleks dobre žrtve" i podseća da su tu zemlju poslednjih godina predstavljali Endi Ejbraham, "Scooch" i Džoš Dubovi. Lukas je ironično naveo i sledeće: "Naravno da je razlog zašto niko ne glasa za nas taj što smo napali Irak".
Istina: "S druge strane, imali smo i neke zapažene nastupe: Džejd Juen je 2009. godine zauzela neverovatno 5. mesto a Džesika Garlik je 2002. bila treća. Nisu bili ništa posebno, samo solidne numere koje su dobro izvedene. Ako hoćemo da prođemo bolje, moramo da budemo bolji", piše Lukas.
Mit br. 5: Sve pesme su očajne
To je u potpunosti svar ličnog ukusa. Međutim, raznolikost muzičkih stilova dovodi u pitanje svakog ko se smatra osobom otvorenog uma, a koji kaže da šou nema nikakvu vrednost.
Istina: Kada ćete, inače, na jednom mestu čuti hrvatsku klapu, francuski bluz, crnogorski rep, norveški elektro i makedonsku romsku muziku? Načuljite uši, slušajte bez predrasuda i možda ćete se prijatno iznenaditi.
Izvor: Gardijan (Džon P Lukas)/Blic