Posle više najavljivanja, pa odlaganja, Vlada Srbije je na poslednjoj sednici, održanoj 30. aprila, usvojila Zaključak o usvajanju teksta Deklaracije o strateškom partnerstvu između Srbije i Ruske Federacije, saznaje „Politika” u vladi.
Time je srpska strana obezbedila uslove da već za nedelju dana, kada šef države Tomislav Nikolić bude u zvaničnoj poseti Rusiji, taj dokument, posle tri godine od dogovora, napokon bude potpisan.
Nikolić će boraviti u Rusiji na poziv predsednika Vladimira Putina 21. maja, a s njim će tada biti i prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, koji će se sresti i sa kolegom ministrom vojnim Sergejom Šojguom.
Kako je najavljeno, prilikom posete srpske delegacije dvojica predsednika trebalo bi da potpišu pomenuti sporazum o strateškom partnerstvu (kojim se definišu ključni principi na kojima će se zasnivati buduća saradnja), a Vučić će razgovarati i o kupovini ruskih „migova” i druge opreme za srpsku vojsku.
Prema saznanjima našeg lista, odlazak Nikolića i Vučića u Moskvu jedine su za sada zvanično potvrđene posete iz Srbije u narednih mesec dana. Poslednji je u Rusiji boravio premijer Ivica Dačić, sredinom aprila.
Posmatrači ocenjuju da se ovim posetama nadoknađuje izgubljeno u prethodnim godinama, kada su odnosi između dve zemlje bili u zastoju. Dragomir Anđelković, politički analitičar, naglašava, ipak, da u tome ne treba gledati nekakvo „ekskluzivno okretanje Rusiji.”
„Trend otopljavanja srpsko-ruskih odnosa započeo je još krajem prošle godine. Odnosi su unapređeni i to se nastavlja. Tako da u tom kontekstu treba posmatrati predstojeću posetu Vučića i Nikolića Ruskoj Federaciji.
Od te posete ne treba očekivati nekakav korenit efekat, da će sad Srbija s Rusijom postati saveznik, ali treba očekivati da Srbija s Rusijom postepeno uspostavi istinske strateške odnose, kakve želi da ima i sa EU.
Ništa tu ne izlazi iz tog konteksta. Naprosto je definisana politika tako da Srbija želi da sa Rusijom postigne maksimalno dobre odnose, kao sa ključnim zemljama EU”, ocenjuje Anđelković.
Genadij Sisojev, urednik u moskovskom listu „Komersant”, kaže za naš list da je moguće potpisivanje Deklaracije o strateškoj saradnji koja je, po njegovoj informaciji, već odavno spremna za potpisivanje. Ali naglašava i da tome ne treba pridavati preterani značaj zato što je slične dokumente Rusija potpisala sa gotovo svim zemljama EU i još nekima.
„Znači, sama po sebi ta poseta, a čak i potpisivanje te deklaracije, neće mnogo promeniti u odnosima između Moskve i Beograda.
Zvanična Moskva stalno insistira da će sve zavisiti od toga kako će Beograd realizovati ono što je dogovoreno. Jer svi problemi u prošlosti sa prethodnom administracijom bili su zbog toga što često ono što je bilo dogovoreno nije bilo i realizovano.
Znači, Moskva će pratiti kako će Srbija realizovati ono što je odlučeno. To se odnosi i na političku saradnju, a i na zaštitu ruskih investicija u Srbiji”, ističe Sisojev.
Anđelković primećuje da je Rusija u prethodnom periodu smatrala da Srbija nije iskrena, da u kontaktima s Rusijom samo želi da izvrši pritisak na EU, radi dobijanja datuma ili nekih drugih pozitivnih efekata. On misli da je sada Rusija promenila stav i da politiku Srbije posmatra realnije.
„Niti Moskva očekuje od nas da možemo da postanemo realno deo nekakvog ruskog ekonomskog ili vojnog bloka, niti, s druge strane, vidi u našoj politici neprijateljstva kakva je ranije videla.
Mi smo imali ambasadorku koja se direktno mešala u rusku politiku i bila je na fonu zapadne politike, u meri koja je izlazila iz naših interesnih okvira. To se sad izmenilo, a Rusi od nas ništa više ni ne očekuju osim da budemo korektni”, ocenjuje Anđelković i dodaje da ovo unapređenje saradnje ima i ekonomsku dimenziju.
U okolnostima kada evropske zemlje i SAD nemaju novca, objašnjava on, sve zemlje koje žele investicije okreću se ili arapskim zemljama ili Rusiji ili Kini, jer tu novac može da se nađe, ako se dobije odgovarajuća politička volja. „A mislim da Srbija želi ruske investicije u energetici, ali i u nekim drugim oblastima, kao što je recimo Železara ’Smederevo’, a konačno i kada je reč o revitalizaciji vojne industrije”, kaže Anđelković.
Igor Novaković, iz Isak fonda, ukazuje na još jednu verovatnu komponentu predstojeće posete srpske delegacije Moskvi. Ukazujući da je premijer Dačić bio u Rusiji između devete i desete runde pregovora sa Prištinom (kada je Brisel izneo neprihvatljiv predlog za srpsku stranu), on podseća da je tom prilikom istaknuto da će Moskva biti više upoznata sa našim spoljnopolitičkim potezima u budućnosti.
„Posle zaključenja Briselskog sporazuma nismo videli mnogo istupanja ruskih zvaničnika u javnosti povodom toga. Naša delegacija verovatno ide tamo kako bi, pored ostalog, osigurala da u budućem periodu, a pogotovo u toku implementacije sporazuma, ne bude nekih disonantnih tonova”, ocenjuje Novaković.
Razgovori srpskih i ruskih zvaničnika
* 26. maja 2012. – novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić susreo se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, na marginama kongresa Jedinstvene Rusije
* 11. septembra 2012. – sastanak Nikolića sa Putinom dvojice predsednika u Sočiju – glavna tema energetika
* 28. decembra 2012. – Nikolić i Putin telefonom razgovarali o unapređenju međusobne saradnje, kada je ruski predsednik poručio: „Ljubim vaš narod”
* 3. marta 2013. – Nikolić i Putin telefonom razgovarali o jačanju međudržavne saradnje, o energetskoj i finansijskoj saradnji, i o saradnji u transportu
* 10. aprila 2013. – premijer Ivica Dačić u Moskvi razgovarao sa predsednikom Putinom i premijerom Dmitrijem Medvedevom, sagledana je situacija u vezi sa Kosovom i potpisan niz sporazuma, između ostalih, sporazum o kreditu Rusije od pola miliona dolara za podršku srpskom budžetu
* 8. maja 2013. – Nikolić razgovarao telefonom sa Putinom o uključivanju UN u rešavanje pitanja Kosova i Metohije
(Izvor: Politika )