Svetsko prvenstvo u fudbalu 1930. godine nastalo je kao posledica želje FIFA, pre svega njenog tadašnjeg predsednika Žila Rimea da ima sopstveno takmičenje na svetskom nivou. Do tada vrhunski sportski događaji su bile samo Olimpijade na kojima se fudbal "utapao" među ostale sportove.
Načelna odluka o održavanju prvog Svetskog prvenstva doneta je 26. maja 1928. godine na kongresu FIFA u Amsterdamu, a konačna na Kongresu u Barseloni 17/18.maja 1929. Iako je u početku bilo više kandidata za organizaciju, na kraju je ostao samo Urugvaj koji je inisitirao na organizaciji povodom 100 godina nezavisnosti zemlje. Tada je ovo takmičenje nazvano "Svetski kup" ("Coup de monde").
Pored toga, razlozi zašto je prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu održano baš u Urugvaju jeste i činjenica da je na Olimpijskim igrama 1924. i 1928. godine ova južnoamerička država osvojila dve zlatne medalje, a tada je olimpijski šampion smatran i nezvaničnim svetskim prvakom. Takođe, domaćin, odnosno Urugvaj je svim učesnicima plaćao troškove puta i smeštaja i davao dnevnice.
Odluka FIFA da se prvo Svetsko prvenstvo održi u Urugvaju nije, međutim, bila dobro prihvaćena od strane evropskih zemalja. U Evropi je u fudbalski najjačim državama uveliko vlado profesionalizam i ni klubovi ni federacije nisu bili spremni da žrtvuju nacionalno prvenstvo, koje se igralo preko leta, zarad duge avanture u Urugvaju. Osim toga, Evropa je bila uzdrmana ekonomskom krizom, a učestvovanje na Svetskom prvenstvu za njene reprezentacije je značilo dugo i naporno putovanje brodom preko okeana.
Organizacija SP-a bila je drugačija nego danas - nije bilo kvalifikacija jer se na kraju prijavilo samo 13 reprezentacija. Učesnici su bili žrebom podeljeni u četiri grupe. Urugvaj, Argentina, Brazil i SAD postavljeni su za nosioce. Pobednici grupa su išli u polufinale. Svi mečevi igrani su na tri stadiona u Montevideu (Centenario, Positos, Park Central).
Put iz Evrope do Urguvaja trajao je skoro 3 nedelje i evropske reprezentacije odradile su "pripreme" na brodovima!
Učesnici: Dve reprezentacije su bile iz Severne Amerike (SAD, Meksiko), 7 iz Južne Amerike (Argentina, Urugvaj, Paragvaj, Peru, Bolivija, Čile, Brazil) a iz Evrope već pomenute četiri: Belgija, Francuska, Jugoslavija i Rumunija.
Južnoamerikanci su prema očekivanju dominirali, mada se ni Evropljani nisu obrukali. Prvi gol na svetskim prvenstvima postigao je Francuz Lisien Loran, u pobedi “trikolora” nad Meksikom (4:1). Francuzi su u sledećem kolu izgubili od Argentine (0:1), ali je sudija odsvirao kraj već u 84. minutu da bi, shvativši grešku pozvao natrag na teren fudbalere od kojih su neki već bili pod tuševima.
Oba polufinala obeležila je dominacija timova iz Južne Amerike. Reprezentacija SAD, sa nekolicinom nacionalizovanih škotskih i engleskih fudbalera u svojim redovima, poražena je od Argentine rezultatom 6:1, dok je domaćin istim rezultatom savladao Jugoslaviju, iako su naši junaci, golom Sekulića, poveli sa 1:0.
U finalu, iako su na poluvremenu Argentinci vodili sa 2:1, Urugvaj je pobedio sa 4:2 i dvema olimpijskim titulama dodao i prvu svetsku što je naciji priuštilo nekoliko dana velikog slavlja i obezbedilo večno mesto u sportskoj istoriji.
Argentinci su bili nezadovoljni suđenjem a ogorčene mase navijača kamenovala su ambasadu Urugvaja u Buenos Airesu. Odnosi dve zemlje postali su krajnje zategnuti i ostaće takvi narednih decenija…
Predsednik FIFA Žil Rim predao je trofej nazvan "Victoire aux Ailes d’Or", statuu visoku 30 centimetara napravljenu od zlata, tešku 4 kilograma, kapetanu Urugvaja Joseu Nazassiju. Proslava u Montevideu trajala je nekoliko dana i noći a 31. jul proglašen je nacionalnim praznikom.
Broj posetilaca na 18 utakmica bio je 547 500 u 18 utakmica. Postignuto je 70 golova, sto će reći gotovo 4 po susretu. Najbolji strelac, a i igrač prvenstva bio je, sa 8 pogodaka u 4 utakmice, Giljermo Stabile koji prvu od pet utakmica Argentine nije igrao, a u drugoj je ušao kao zamena.
Polufinale
Argentina – SAD 6:1
Urugvaj – Jugoslavija 6:1
Finale
Urugvaj – Argentina 4:2
Plasman u vrhu
1. mesto – Urugvaj
2. mesto – Argentina
3. mesto Jugoslavija
4. mesto SAD
Utakmica sa najviše golova: Argentina – Meksiko 6:3 (prva faza)
Ukupno golova na turniru: 70
Prosek golova po utakmici: 3,89
Najbolji strelac: Giljermo Stabile (Argentina) – 8
Najviše golova na jednoj utakmici: Giljermo Stabile (Argentina), Pedro Sea (Urugvaj) – 3
Ukupna poseta: 547.500
Prosečna poseta: 24.861
Sve o projektu "Montevideo, Bog te video" i filmu čiju premijeru s nestrpljenjem iščekujemo - "Montevideo, vidimo se" saznajte u: NADLANU.COM SPECIJALU MONTEVIDEO!
Izvor: Intermedia Network