Prema tom istraživanju, evroskeptici gube na popularnosti, liberali ostaju ispod cenzusa za ulazak u Bundestag, a socijaldemokrate, koje su upravo proslavile vek i po postojanja, ne važe više za radničku partiju.
Za demohrišćane bi glasalo 41 odsto Nemaca, dok bi za liberale, šefa diplomatije Gvide Vestervela, glas dalo svega četiri odsto Nemaca, što je procenat manje od cenzusa za ulazak u Bundestag, tako da, sudeći prema ovoj anketi, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije ne bi bio moguć.
Kada je, međutim, reč o evroskepticima, odnosno, novoformiranoj partiji ''Alternativa za Nemačku'' u kojoj ima oko 1.000 bivših članova demohrišćana i za koju se špekulisalo da bi, možda, mogla da udje u Bundestag i ''pomrsi konce'' etabliranim partijama, ''Dojčlandtrend'' navodi da bi za njih glasalo svega dva odsto Nemaca.
To je za ''AfD'', koja se zalaže za ukidanje evra i ponovno uvodjenje ''dobre, stare nemačke marke'', zapravo, procenat manje nego u prošloj anketi, a ista situacija je i sa ''piratima'', u koje su nekada polagane nade da bi mogli da ''upadnu'' u Bundestag.
I za tu partiju mladih, uglavnom, muškaraca sa pretežno tehničkim oblazovanjem, koji su pokupili glasove razočaranih birača, glasalo bi, takodje, dva odsto Nemaca.
Za Socijaldemorkatsku stranku (SPD) bi glasalo 27 odsto Nemaca, Zelene, koje je nekada vodio bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer, glasalo bi nepromenjenih 14 odsto birača, a za Levicu, naslednicu bivših istočno-nemačkih komunista, popularnu, pre svega, medju socijalno nižim slojevima, a takvih i nije baš malo, šest odsto Nemaca.
Kakva će koalicija vladati Nemačkom u narednom četvorogodišnjem mandatu, otvoreno je pitanje, ali je jasno da su demohrišćani kancelara Merkelove najjača politička snaga u zemlji.
Kada je, medjutim, reč o SPD, koja je upravo obeležila 150 godina postojanja i čije se milionsko članstvo od vremena Vilija Branta do danas prepolovilo, anketa pokazuje da socijaldemokrate u svesti Nemaca više nisu partija radnika.
Čak 59 odsto Nemaca veruje da SPD više ne zastupa interese radnika, dok svega 35 odsto smatra da je to i dalje partija koja se bori za političke interese zaposlenih.
SDP Obeležio 150 godina rada
Socijaldemokrate slično stoje i u ''svojim redovima'', gde - kada je reč o političkom profilu stranke - još svega 66 odsto simpatizera i tradicionalnih birača te partije veruje u prvobitnu orijentaciju.
SPD obeležila je juče u Lajpcigu 150 godina postojanja u atmosferi predizborne kampanje, sumornih prognoza, sjajne istorije i velikih nada i uz prisustvo brojnih gostiju iz zemlje i sveta, medju kojima je bio i francuski predsednik Fransoa Oland i još nekoliko šefova država ili vlada.
Fransoa Oland / Foto: Beta, AP
Socijaldemokrate su ponosno obeležile jubilej, uz podsećanje da su oni uvek bili partija napretka, jedini jasno protiv dolaska Hitlera na vlast i od radničkog pokreta postali jaka politička snaga, dok kritičari podsećaju na sumornu realnost u kojoj je od moćne narodne partije postala stranka ''20 procenata'', pošto bi za njih, kada bi u nedelju bili izbori, prema današnjoj anketi, glasalo 27 odsto Nemaca.
U prisustvu nemačkog predsednika Joahima Gauka, kancelara Angele Merkel, političkog i državnog vrha i oko 600 gostiju iz 80 zemalja, medju kojima je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, socijaldemokrate su slavile svoj jubilej-podsećajući na istoriju u kojoj su 24 godine bili zabranjeni-12 godina pod kancelarom Otom fon Bizmarkom i 12 pod Hitlerom, ukazujući da su njihove ideje od pre 150 godina i dalje važeće i iznoseći planove za budućnost.
Sve do ere bivšeg kancelara Gerharda Šredera, socijaldemokrate, koje su u svojoj dugogodišnjoj istoriji 30 godina vladali Nemačkom, bili su ne samo najstarija, nego i najbrojnija partija Nemačke.
Na kraju Šrederove ere, SPD je počela da gubi članstvo, nezadovoljno njegovom socijalnom poliltikom, koja je duboko zadirala u socijalno tkivo države, podseća novija politička istorija.
U sećanju građana Srbije SPD će ostati i kao partija, koja je, dok je bila na vlasti, poslala nemačke vojnike u NATO napade na Srbiju, ali i partija koja je jasno bila protiv rata u Iraku.
Izvor: BLIC