Polen je fini, cvetni prah koji se sastoji od nekoliko hiljada polenovih zrna biljaka. Polenovo zrno je specijalizovana biljna ćelija za prenos muških gameta. Polen se obrazuje u polenovim kesicama. Stvaranje polenovih zrna počinje znatno pre otvaranja cvetnih pupoljaka. Količina polena koja se obrazuje zavisi u prvom redu od biljne vrste.
Veličina polenovih zrna je u opsegu od 10 do 200 mikrometara. Polenova zrna koja su veličine od 30 do 50 mikrometara su najčešće uzročnici alergije. Boja polenovih zrna može biti bela, siva, crvena, a najčešće je žuta. U pogledu biohemijskog sastava jedno polenovo zrno sadrži: lipide, ugljene hidrate, organske kiseline, slobodne aminokiseline, najčešće minerale (Na, K, Ca, Mg), terpene, enzime, vitamine, pigmente i regulatore rasta.
Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog polenovog zrna. Naprimer, kod ambrozije je utvrđeno 6 alergenih proteina. Kad polenovo zrno dođe u kontakt sa vlažnom sluznicom, oslobađa biološke aktivne supstance, koje dovode do senzibilizacije i reakcije pacijenta na taj polen.
U prirodi polen se može prenositi na različite načine: vetrom, preko životinja i vodom. Rasprostiranje polena pomoću vetra je najveći problem za većinu alergija jer ne postoji način da se spreči njegovo širenje i prisustvo u vazduhu.
U toku vegetacionog perioda na području Srbije postoje tri maksimuma koncentracije polena u vazduhu:
1. ranoprolećni (drveće i žbunje)
2. letnji (trave)
3. letnje-jesenji (korov)
Drveće počinje da cveta u rano proleće, sredinom februara i taj proces traje do početka maja. Prvo cveta leska, zatim jova, pa vrbe i brestovi. Kasnije cvetaju breza, bukva, javor i hrastovi.
Trave cvetaju od maja do polovine jula, a većina manjim intezitetom cveta i u septembru.
Korovi cvetaju od druge polovine maja do novembra. Ovaj period obuhvata cvetanje ambrozije, raznih vrsta loboda, kiselice, bokvice i pelena.
Kad polen dostigne određeni stupanj zrelosti, nastaje emitovanje polena. Rasipanju i širenju polena pogoduju: viša temperatura i niža vlažnost vazduha, kao i vetrovito vreme. Kišni periodi onemogućavaju širenje i smanjuju koncetraciju polena u vazduhu. Dugotrajna visoka vlažnost vazduha dovodi do bubrenja i prskanja polenovih zrna i oslobađanja alergenog materijala u vazduh, te se mogu javiti tegobe kod osoba koje pate od polenskih alergija.
Izvor: B92