"Planirali smo veliki broj učesnika, pa je bilo teško sve uskladiti. Jer, mnogi su imali ranije zakazane obaveze", objašnjava za "Novosti" Suzana Paunović direktorka Kancelarije.
Autori zakona o registrovanim istopolnim zajednicama propis predstavljaju kao - tehnički: treba pravno regulisati praktična pitanja s kojima se suočavaju partneri koji žive zajedno - nasleđivanje stanova, penzija, posete u bolnicama...
S druge strane su oni koji među odrebama vide prečicu ka legalizaciji gej brakova u Srbiji. Njima je posebno zasmetalo što postupak registracije neodoljivo podseća na opštinska venčanja između mušarca i žene. Jer, sve upisuje - matičar.
"Matičar mora da bude tu kad se registruje partnerstvo i to ne može da se menja. Mi o tom propisu pričamo od 2010, i zato mi je veoma čudno što se sad podigla tolika 'prašina'. Rasprave će biti, nadam se, brzo", navodi Jovanka Todorović Savović, iz "Labrisa", koja će biti jedan od govornika na skupu.
Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska prava, smatra da nametanje Srbiji ovakvog zakona, koji postoji samo u šest država EU, može biti samo kontraproduktivno.
"To bi bilo čak i neodgovorno i politički štetno, a animozitet prema pripadnicima LGBT bi se povećao", navodi on.