Poštovani,
Preskočiću sve ovo što trenutno osećam jer većini Vas to nije važno, niti treba da bude. Iako me mnogi smatraju patetičnom i vrlo osetljivom, što je negde istina i bez obzira na to što me savetuju drugačije, želja da Vam se ovim putem obratim jača je od mene. Iako sa mnogima od vas ima privatno dobre odnose nisam tražila da me zaštitite, niti da ignorišete ono što sam sama sebi iz neznanja napravila, naivnim upoznavanjem, znajući da bih svoj interes time stavila ispred Vašeg profesionalnog interesa, a interes je tiraž.
Jutros, u dnevnim novinama “Kurir” osvanuo je naslov i tekst koji je od početka do kraja neistinit i u potpunosti izmišljen. Verujem da znate o čemu se radi jer ste ga kao atraktivan na svojim portalima preneli gotovo svi. U želji da svojoj publici u Srbiji, u kojoj svi veoma teško živimo,da ne kažem preživljavamo, putem muzike dam bar tri i po minuta dobre energije i dobrog raspoloženja, nažalost sam ponovo dočekana na nož, na najpodmukliji mogući način.
Znam da je nekima teško da poveruju da sam za svoj život, život svog deteta i živote velikog dela svoje porodice odgovorna samo ja. Nikada nisam imala ni sponzore, ni ljubavnike, niti muškarce, koji su na bilo koji način novcem ili svojim uticajem pomogli u bilo kom smislu meni privatno, ili mojoj karijeri. Pre dve godine upoznavanjem sa čovekom druge nacionalnosti sama sam doprinela, ali i sama preživela medijski linč i privatnu golgotu, razbijanje automobila i pogrdne grafite na zgradi u kojoj sam živela. Da je to istina svi jako dobro znate.
Troškove puta i snimanje spota na Ibici snosila sam potpuno sama, pevajući dva meseca po Srbiji, regionu i dijaspori. Kako to svakako nije interesantno trebalo je potpuno izmisliti interesantnije i bez ikakvog povoda staviti me u kontekst i priču koja mi je pre dve godine već uništila život. Gospodina Osmanija nisam videla od trenutka kada sam ga upoznala u Poreču, niti sam ga videla ni čula, niti imala bilo kakav kontakt sa njim pre mog odlaska na Ibicu, a tada ste svi pisali da je prisustvovao mom nastupu u Beogradu, na šta nisam reagovala.
Na Ibici sam bila sa šestoro ljudi, kojima sam platila put i sve vezano za njihov boravak tako. Ove notorne laži u tekstu koji je osvanuo u “Kuriru” toliko su bolesne jer se spomimje ime devojke koja nije bila sa nama, ali se ne spominje ime moje rođene sestre i zeta, od kojih se tokom boravka na Ibici nisam odvajala. Nismo boravile u hotelu Ushuaia, kako u tekstu piše, već smo odseli u hotelu sa tri zvezdice jer sam toliko svojim prijateljima, sestrama i saradnicima mogla da priuštim.
U hotelu Ushuaia, u najlepšem apartmanu, bili smo samo jedan dan, za potrebe snimanja spota. I to sam platila sama. Svu dokumentaciju, do najsitnijih detalja o rezervaciji i plaćanju aviokarata i hotela koje sam napravila još u martu ove godine dostaviću svom advokatu i sudu, a osim mene povređeno je šest osoba, koje će svedočiti kako i sa kim smo proveli 9 do juče božanstvenih, a od danas za mene vrlo bolnih i gorkih dana. Nisam ništa učinila da bi do ovog teksta u “Kuriru” došlo, znam i od koga, a nisam žena koja je ikada bila u teorijama zavere.
Sem mene, svaka devojka, moje sestre, kao i moj zet, tužiće gore pomenuti list koji već nekoliko puta u kontinuitetu od izmišljenih izvora novinarke potpisane ispod teksta, objavljuje potpuno izmišljene događaje u mom životu. Naslovna strana na kojoj se tvrdi da sam u vezi sa oženjenim fudbalerom kog nikad nisam ni upoznala, ni videla, ni čula ipak je prošla bez tužbe jer “nisam htela da se zameram”.
Molila bih vas da, pošto se sada “zameram” u želji za istinom ne prenosite tekstove koji će izlaziti u “Kuriru” “zato što sam se zamerila” i zato što ću citiram “sada videti kako se userava u nečiji život”. “Samo mrtvog psa niko ne šutira”, rekao mi je moj tata jutros. To nisam i nikada neću biti, ali Vas molim kada to već činite da samo na tren pomislite da ništa nisam uradila da bih takva šutiranja dobila.
S’ poštovanjem
Nataša Bekvalac