Tako da, iako je u razvijenim zemljama osiguranje u nestabilnim vremenima još popularnije, u Srbiji je to stavka koja se prva skida sa liste prioriteta.
Ipak, negde smo slični sa zemljama Zapadne Evrope. Kao i u Italiji najviše se novca izdvaja za ono što je obavezno, a to su osiguranja automobila.
Aleksandar Saša Đorđević, u Italiji je već skoro dvadeset godina. Dugogodišnje aktivno bavljenje košarkom podrazumevalo je i konstantnu brigu o zdravlju, pa su životno osiguranje i zdravstvena osiguranja bila neminovan trošak.
"Ovde, obzirom da je sređeno, ljudi i o tim stvarima vode računa. To je važno za budućnost dece, porodice i za neku mirniju starost", kaže Aleksandar Đorđević, bivši košarkaš.
Ipak globalni ekonomski potres nije zaobišao ni zemlju u kojoj živi.
"Čim se spomene reč kriza ljudi skidaju te i takve liste prioriteta s obzirom da je to ne mogu da kažem luksuz za neku porodicu, ali otprilike", kaže Đorđević.
Da se u ekonomski nestabilnim vremenima građani teže opredeljuju za dodatne troškove govore nam i vodeći ljudi italijanskih osiguravajućih kuća.
"Porodice počinju da odustaju od zdravstvenog osiguranja i polisa. Često to nije prioritet i na taj način pokušavaju da uštede novac. Ali generalno industrija osiguranja nije pogođena ovom krizom. Tako da pad premija osiguranja nije ni malo dramatičan", kaže Mikele Mangeti iz Unika osiguranja Italija.
Na to ukazuje i statistika. Primera radi u zemljama zapadne Evrope u populaciji do 30 godina 26% njih obezbeđuje svoju budćnost na ovaj način. U Srbiji samo 8% može sebi to da priušti. Ipak ima i oblasti gde ni Srbija ne kaska za drugim zemljama Evrope, a to je osiguranje motornih vozila.
"U skali potreba sama sigurnost se nalazi jako visoko međutim u nekom realnom životu ljudi se možda najčešće odriču osiguranja kada pričamo o davanjima nekim mesečnim. Ono čega ne mogu da se odreknu jeste osiguranje od auto odgovornosti i taj segment tržišta i dalje raste i to je i dalje čini 40% osiguranja u Srbiji", kaže Nikola Đukić, Unika osiguranje Srbija.
Da je srpsko tržište osiguranja i dalje nerazvijeno, govori i činjenica da je udeo tržišta osiguranja u bruto društvenom proizvodu u razvijenim evropskim zemljama čak 10%. U Srbiji se procenjuje da bi uspeh bio i kada bi odnos tržišta osiguranja i BDP dostigao nivo od oko 5% BDP.