Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić izjavio je u Jagodini da se neće stati dok ne bude potpuno jasno ko su ubice i ko su nalogodavci ubistva novinara ili dok ne budemo imali jasne razloge da je nemoguće tako nešto otkriti.
- Prvi put, sada na našoj strani imamo MUP, BIA, imamo Vladu koja je osnivač Komisije i imamo kolege i Udruženja novinara, ali i podršku celog sveta i ovo moramo iskoristiti - rekao je Matić na komemoraciji povodom 12. godišnjice ubistva novinara, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine Milana Pantića.
- Veoma ozbiljno radimo, i mislim da prvi put imamo situaciju u kojoj se o Pantiću i našim ubijenim kolegama ne govori samo onog dana kada su godišnjice njihove smrti, već svakog dana izgovaramo ta imena i radimo na istrazi - istakao je Matić i dodao da će se "ovih dana pojaviti poziv građanima koji imaju neka saznanja, ili su očevici koji mogu dati informaciju, jer smo videli da toga nema dovoljno u sadašnjoj dokumentaciji".
Vršilac dužnosti generalnog direktor i glavnog i odgovornog urednika "Večernjih novosti" Ratko Dmitrović je istakao da "ne zna ko je ubio Pantića, ali vrlo retko metak poleti prema novinaru, ili štangla da mu razbije glavu zarad nekog teksta iza koga ne stoje velike pare ili interes".
Komemoracija je počela polaganjem cveća i paljenjem sveća na Gradskom groblju u Jagodini, a zatim su učesnici komemoracije, među kojima su bili i predsednik i generalni sekretar UNS Ljiljana Smajlović i Nino Brajović, predsednik NUNS Vukašin Obradović, posetili mesto ubistva i spomen bistu Pantiću na trgu koji nosi njegovo ime.
U Narodnoj bibilioteci u Jagodini je nagrada za novinarsku hrabrost "Milan Pantić" uručena honorarnom dopisniku "Večernjih novosti" sa Kosova i Metohije (iz Kosovske Mitrovice) Ivanu Raduloviću.
O tome u kojoj je fazi istraga o ubistvu Milana Pantića, predsednik Komisije za istragu ubistva novinara govorio je ranije:
- Slučaj ubistva novinara Milana Pantića radi radna grupa koju vodi Dejan Purić iz Uprave kriminalističke policije iz Jagodine. Ono što je važno je da se po prvi put na jednom mestu objedinjuje dokumentacija o svemu što je rađeno u ovim slučajevima... Posebno se vidi u slučaju Milana Pantića koliko je to važno, jer je na neki način bila pomalo razbacana dokumentacija i arhiva o svemu što je do sada rađeno, i to je sada prikupljeno i ekipa koja sada radi na istragama, uključujući ljude iz BIA, ima na šta da se osloni.
- Ono što je veoma važno u ovom slučaju je da imamo nekoliko novih pravaca koje radi istraga, imamo neka svedočenja koja nas upućuju na ono što do sada nije bilo u istragama", ističe Matić. "U istragu je uključen i Interpol i, prema nekim drugim zamolbama, pravna pomoć nekih drugih zemalja. Dakle, radi se veoma ozbiljno i temeljno. Kao što znate, mandat Komisije traje od februara, tako da ima jako puno vremena da se dokažu radni timovi koji rade na istragama - dodaje.
Komisija će pozvati na razgovor i bivšeg šefa DB Jovicu Stanišića, koga je Haški tribunal nedavno oslobodio optužbi za zločine nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj i BiH. Na pitanje kakve informacije bi on mogao da pruži, Matić kaže:
- U nekim svedočenjima koje smo do sada imali, govori se da je služba u njegovo vreme radila na jedan način, a da je dolaskom Radeta Markovića na njegovo mesto, služba promenila način rada, i da su se u tom novom načinu rada, između ostalog, dogodila ubistva i odstupanja od dotadašnjeg načina rada... Mislim da on može dati jako puno korisnih informacija... Naravno, ako je zainteresovan da doprinese da se ove istrage koje se vode, završe na nekakav pravedan način, dakle, pravosnažnim sudskim presudama...Mislim da je to dosta važno. I on nije, sam po sebi, u ovom trenutku neka ekskluziva, osim što je sada dostupan i Komisiji. Zamolićemo ga da svedoči kao što su mnogi svedočili, i verujem da će on to i uraditi, i da ćemo moći iz toga, ako bude sarađivao sa Komisijom, izvući dosta zanimljivih zaključaka, naročito kada je reč o duhu rada DB-a u jednom i u drugom slučaju - objašnjava Matić.
- Poznat nam je slučaj očevica ubistva Slavka Ćuruvije čije ime nije upamtio onaj kome se on poverio. Zato smo pozvali građane da nam se jave sa svedočenjima - kaže Veran Matić. Adrese su komisijazaistrazivanje@gov.rs, veran@b92.net, dadaslavkomilan@gmail.com i komisijazaistrazivanje@gmail.com.
Komisija za ispitivanje ubistva novinara prikupila je sva dokumenta koja su im dostavili BIA i MUP, ali je u njima malo izvornih dokumenata, poput prisluškivanih razgovora, koji su samo sažeti u izveštajima operativaca, što, prema rečima Verana Matića, predsednika komisije, ne donosi značajne podatke.
Kako kaže Matić, nedostaju dokumenta i od Vojske, iako je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije bilo ratno stanje, a kada je ubijena Dada Vujasinović besneo je rat u okolini.
- Prikupljena su sva dokumenta od BIA i MUP. Očekujemo da dobijemo sve što poseduje i VBA - kaže Matić.
On dodaje da su im u MUP i BIA objasnili da je praksa da se dostavljaju sažeti izveštaji operativaca, a ne, na primer, snimak prisluškivanog razgovora. Matić ocenjuje da bi bilo realno očekivati da se, u slučaju kada se dogodi ubistvo praćenog novinara, podaci sačuvaju i analiziraju. On kaže da je Komisija pozvala na razgovor i nekadašnjeg šefa RDB Jovicu Stanišića, jer je u njegovo vreme RDB radio na zakonit način, što se promenilo posle dolaska Radeta Markovića.
- Očekujemo da razumemo tu razliku kao i da čujemo šta Stanišić misli i kakva saznanja ima o načinu rada RDB posle njegovog upravljanja - kaže Matić i dodaje da Komisija nije razmatrala da na razgovor pozove i Markovića, koji služi zatvorsku kaznu.
Komisija radi na ubistvima Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, kao i na slučaju pogibije 16 radnika RTS tokom bombardovanja. Danas se navršava i 12 godina od ubistva novinara Pantića, a kako je saopšteno iz Komisije, „preduzimaju se aktivnosti u vezi s veštačenjem tragova prikupljenih 2001, po naprednijem naučnom metodu, uključujući i DNK analizu”.