Alergije na sunce ili fotodermatoze, manifestuju se nakon izlaganja gole kože sunčevim zracima. Obično nastaju nakon izlaganja jakoj sunčevoj svetlosti u proleće ili leto, ali kod nekih se mogu javiti i zimi. Poslednjih godina su u porastu, a zahvataju oko 20 odsto populacije.
Koliko su opasne alergije na sunce i šta treba učiniti kako bi se sprečila alergijska reakcija?
Simptomi alergije na sunce
Iako alergija na sunce pogađa sve tipove kože, češća je kod ljudi bele rase. Nešto češće zahvaća ženski pol, srednjih godina. I stariji muškarci koji dosta vremena provode na suncu mogu razviti alergijsku reakciju na sunce. Lekovi takođe mogu izazvati alergijske reakcije na sunce. To su najčešće: tetraciklinski antibiotici, nesteroidni protivupalni lekovi, sulfoamidska jedinjenja, kontracepcijska sredstva. I neka sredstva za sunčenje mogu dovesti do pojave alergije na sunce!
Izgled promena je raznolik, a zavisi od vrste alergije, rase, pola i starosti, ali i od nasledne sklonosti. Kod jednog oblika, manifestacija alergijske reakcije na sunce javlja se već u nekoliko minuta do nekoliko sati nakon izlaganja suncu. Počinje pojavom svraba i crvenilom kože, na kojoj se ubrzo jave mehurići. Zahvaćena regije kože je obično otečena, a zahvata najčešće dekolte, ruke i lice (delove koji su najizloženiji suncu). Ovakav oblik reakcije je najčešći. Simptomi se obično povlače za nekoliko dana, ako se prestane sa izlaganjem sunčevoj svetlosti.
Međutim, kod nekih se alergijska reakcija javi u nekoliko minuta nakon izlaganja suncu i to pojavom osipa, mehurića i svraba, ali ne samo na izloženoj koži nego i na pokrivenim delovima. Ovakav oblik reakcije nešto je učestaliji kod starijih osoba. Nakon prestanka izloženosti suncu, reakcija se povlači u roku od sat vremena. Alergijske reakcije obično prolaze bez komplikacija, ali kod nekih mogu ostaviti promene na koži i ožiljke.
Kako se efikasno zaštititi?
Najsigurniji način za sprečavanje alergijskih reakcija na sunce je izbegavanja sunčevih zraka kad je sunce najjače, izbegavanje naglih izlaganja suncu u proleće i leto (postupno izlaganje suncu omogućava bolje prilagođavanje na UV zrake), nošenje zaštitne odeće i korišćenje kvalitetnih zaštitnih sredstava koja pružaju visoku UVA i UVB zaštitu.
Osim toga, trebalo bi se posavetovati s lekarom o nuspojavama određenih lekova nakon izlaganja suncu.
Takođe se ne preporučuje korišćenje kozmetičkih preparata koji sadrže eterična ulja, AHA i BHA kiselinu, salicilnu kiselinu i retinole. Šamponi protiv peruti, parfemi, farbe za kosu, ali i obični sapuni mogu sadržati materije koje uzrokuju pojavu reakcija na sunce.
Svakako treba izbegavati primenu hemijskih pilinga, mikrodermoabrazije i sličnih tretmana pre izlaganja UV zracima. Sve navedeno može učiniti kožu osetljivijom na sunce i izazvati alergijsku reakciju u obliku laganog crvenila i svraba, pa do pojave različitih osipa.
Ako osoba primeti znakove alergijske reakcije, treba da stavi hladne obloge, uzme tabletu paracetamola i uputi se lekaru.
Izvor: B92