„Ej, ćao mačko! Šta radiš? Nema veze, prekini to i dođi kod mene. I kupi usput pivo, neko koje se tebi pije. Ne jedno bre, šta je jedno? 12 piva! Gledaćemo fudbal, al' utakmicu po TVOM izboru! Kako to misliš, kasno je? Pa imaš noćni prevoz, ne izvoljevaj! Kako to misliš, bojiš se da ideš sama noću? Ima sigurno pandura po gradu, ništa ne brini. Ako ne njih, ima bar nekih klošara, navijača... nećeš biti sama! Halo! Halo?! Prekide se...“
„Zdravo, lutko! Šta radiš sutra, hoćeš da svratiš? Pa pitam da znam, zbog bojlera. Kako to misliš nije valjda da uključujem bojler samo kada mi dolaze gosti? E, kamo sreće da je tako. Moram prvo da ga UGRADIM ako dolaziš! Gle, prekide se veza!“
„Ćao! Šta radiš, kako si? Aha? Čujem, pitala si za mene? Šta, nisi? Pa dobro, onda sam ja pitao za tebe. Bitno je da je neko za nekoga pitao. Kako to misliš, pitaš se da li sam normalan? Halo? Halo? Prekinula se veza. Za šta li plaćam ovoliko ovu pretplatu?“
„Ćao lutkice! Kako se zoveš? O, baš lepo ime! Nego, kakav ti je to uređaj na stolu? Je l' to neki portabl rendgen? Ne? Ajped? Nije ni to? Video-rikorder novije generacije? Ni to? Predajem se, reci, šta je? Kako to misliš - mobilni telefon? Ne verujem ti! Ne postoji toliki telefon. Dobro, dobro, jeste mobilni, ubedila si me. Šta, TOLIKO KOŠTA?!? Auuuu... bolje da si umesto toga uzela polovan auto - jeftiniji je, a i zauzima manje mesta. Kako to misliš, da promenim mesto? Kako to misliš SMESTA?“
„Ćao, mačko! Ti se, vidim, baviš jogom? Suuuper! Pozovi me na čakru! Kako to misliš da odmeditiram u skokovima?“
„Ćao! Gde si, kako si? Aha, aha. Nego, kad ćemo na pivo? Kako to misliš, ne piješ pivo? Pa dobro, kad ĆU na pivo?“
„Lepotice, mislim da je vreme da počnemo da se viđamo bez drugih ljudi. Kako to misliš, vreme je da počnem da viđam psihijatra?“