Nadležne bankarske institucije ipak još nisu ubeđene da bi ukidanje bilo opravdano.
Većina Nemaca ionako novčanicu lila boje zna samo iz novina i sa televizije.
Oni koji su je retko imali u ruci, znaju da je izuzetno teško rešiti je se: na benzinskim pumpama, na primer, već na ulazu stoje obaveštenja da ne primaju novčanice od 500 evra, iz sigurnosnih razloga. Ali, i u mnogobrojnim prodavnicama, posebno manjim, prodavci odbijaju da je uzmu.
Udruženje maloprodaje (HDE) smatra da novčanicu od 500 evra obavezno treba ukinuti. Ukazuje se da mnogobrojni trgovci u kasama uopšte i nemaju pregradu za te velike novčanice.
Načelno je trgovina obavezna da primi svaku važeću novčanicu.
Ali, istovremeno propisi kažu da trgovca niko ne može da natera na neku kupoprodajnu transakciju, te zato zato mnogi od njih odustaju od posla sa mušterijom koja uporno želi da plati novčanicom od 500 evra, kažu u Udruženju maloprodaje.
I mnogi ekonomisti su protiv novčanice od 500 evra, uz obrazloženje da je ona interesantna samo još za kriminalce koji se bave pranjem novca i korupcijiom.
Protiv lila novčanice već su se izjasnili i Savez nemačkih poreskih obveznika i međunarodna organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi Internešenel (Trasparency International).
Po nemačkim medijima, Evropska centralna banka (ECB) koja je zadužena za izdavanje novca, do sada je odlučno odbijala mogućnost ukidanja novčanice od 500 evra.
No, nedavno su, kako prenosi štampa, vodeći ljudi ECB ocenili da "ukidanje novčanice od 500 evra zavređuje razmatranje" jer je je "građani retko koriste što znači da nije nužna za platni sistem".
Novčanice od 500 evra čine trećinu novca u evrozoni. U opticaju je 600 miliona ovih novčanica, od čega veliki broj u Španiji. Iako ta zemlja čini samo 11 odsto evro-zone, u njoj je petina svih novčanica od 500 evra.
Mediji citiraju stručnjake koji smatraju da to signal da je ta novčanica posebno "omiljena" u sivoj ekonomiji.
Po očekivanjima ekonomista koja prenose mediji, moglo bi da se dogodi da povlačenje novčanice od 500 evra ima pozitivne efekte po privredu evro-zone. Jer, mnogi ljudi izvan evro-zone ušteđevinu čuvaju baš u tim novčanicama, podstičući potražnju za evrom, a time i devizni kurs.
Ako bi najveća novčanica bila ukinuta, barem deo novca bio bi ponovo pretvoren u druge valute, smatraju stručnjaci, te bi kurs pao, a od toga bi profitirale pre svega izvozne privrede zemalja na jugu Evrope, pogođene krizom.
Takođe bi moglo da se dogodi da postane bezvredan "prljavi novac" koji se čuva često u novčanicama od 500 evra, naravno ukoliko bi se pri njihovom povlačenju iz prometa donela odluka da pri zameni mora da se dokaže legalno poreklo novca.
No, nemački stručnjaci koji se zalažu za ukidanje lila novčanice, Evropskoj centralnoj banci preporučuju da tajno pripremi ukidanje i iznenada povuče iz prometa novčanice od 500 evra, da kriminalci ne bi imali vremena da reaguju.
ECB za sada nije objavila da ima takav plan, a u toku je izdavanje novih novčanica u već postojećim apoenima.
Od početka maja u prometu je nova novčanica od pet evra koja treba da bude sigurnija od dosadašnje. Iduće godine trebalo bi da u opticaj budu puštene nove novčanice od 10 evra, a 2019. i nove, drugačije novčanice od 500 evra.
Izvor: Beta