Demonstranti su najpre mirno išli ka stadionu, ali su se sukobili s policijom kada su se približili zoni bezbednosti na oko dva kilometra od stadiona, gde se sastaju reprezentacije Španije i Italije.
Policija je ispalila suzavac i gumene metke kako bi rasterala oko 5.000 okupljenih demostranata, koji su odgovorili petardama i kamenicama. U jednom trenutku jedna grupa je probila policijski kordon i krenula ka stadionu, ali su ih pripadnici organa reda ipak suzbili, javio je AP.
Oko 5.000 demonstranata okupilo se raniej danas na oko dva kilometra od stadiona u Fortalezi, na severoistoku Brazila, gde će se igrati polufinalni meč između Španije i Italije u Kupu konfederacija.
Antivladini protesti, koji potresaju Brazil od 17. juna, počeli su da jenjavaju, ali demonstranti, ogorčeni što se milijarde dolara troše za organizaciju Svetskog kupa sledeće godine, i dalje organizuju proteste za vreme utakmica Kupa konfederacija, navodi agencija AP.
U međuvrememu, predsednica Dilma Rusef se u Braziliji sastala sa liderima sindikata i istaknutim senatorima i poslanicima.
Brazilska policija je juče upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da se približe stadionu gde su Brazil i Urugvaj igrali utakmicu u okviru Kupa konfederacija.
Oko 50.000 demonstranata išlo je ka stadionu u Belo Horizonteu. Mnogi se nisu približavali policijskom kordonu, ali su neki krenuli napred, zbog čega je policija upotrebila suzavac.
Demonstranti zahtevaju isto od početka protesta - veća izdvajanja za obrazovanje i zdravstvo i obračun sa korupcijom.
Oni takođe protestuju zbog velikih troškova Svetskog prvenstva u fudbalu 2014, za koji je uvertira Kup konfederacija.
Brazilci, koji su početkom juna izašli na ulice zbog povećanja cene prevoza, sada traže bolje zdravstvo, obrazovanje, niže poreze, i protestuju zbog velikog troška organizovanja Svetskog prvenstva u fudbalu i raširene korupcije.
U međuvremenu, vlada pokušava da na sve načine izađe u susret demonstrantima, pa je tako danas Senat usvojio nacrt zakona kojim se uvode strože kazne za korupciju, minimalna zatvorska kazna sa dve povećava na četiri godine, dok maksimalna ostaje ista - 12 godina, a krivcima uskraćuje pravno na uslovnu kaznu ili amnestiju.
Kako piše BBC, kazne će se odnositi na zvaničnike vlade koji zloupotrebe svoj položaj i na one koji pronevere državna sredstva, kao i na pojedince i institucije koji zvaničnicima ponude mito.
Izvor: b92