Jedna od stvari koje su zajedničke zamljama regiona jeste gradnja spomenika. Prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN), u svim zemljama bivše Jugoslavije stihijski se grade spomenici.
Ne postoji tačan podatak koliko ih je podignuto, kao ni koliko su novca države na njih potrošile.
Samo mali plato u centru Beograda prolaznike podseća na ime ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića.
Osim te table, postavljene između cveća i autobuske okretnice, u Beogradu bi Đinđiću uskoro mogao da bude podignut i spomenik, javlja reporter Al Jazeere Marko Subotić.
"Podizanje spomenika Zoranu Đinđiću mi, kao narod i kao država, odajemo priznanje, počast, a na neki način pokazujemo odgovornost prema istorijskim ličnostima, prema onim ljudima koji su Srbiju pomerali za korak-dva- tri unapred i pokazujemo da poštujemo svoje žrtve", kaže Gorica Mojović, predsednica Odbora za podizanje spomenika Zoranu Đinđiću.
Stihijska gradnja
Odbor koji tek treba da raspiše konkurs za idejno rešenje spomenika nije formiran jednoglasnom podrškom odbornika Skupštine grada Beograda.
Protiv je bila stranka Vojsilava Koštunice, dok socijalisti Ivice Dačića nisu glasali. Politički neprijatelji, demokrate i naprednjaci, podržali su taj predlog.
Većina Zorana Đinđića vidi kao jednog od najvećih političara, ali ima i onih koji ga gledaju kao izdajnika, najviše zbog poteza koje je povlačio dok je bio premijer.
Zato bi moglo da dođe i do nekih burnih reakcija kada spomenik Đinđiću bude podizan. Ali, kada su spomenici u pitanju, takvih situacija bilo je i ranije.
Prošle godine podignut spomenik žrtvama rata i braniocima u Beogradu kritikovali su mnogi, tvrdeći da vlast ponižava žrtve izjednačavajući ih sa borcima.
Balkanska istraživačka mreža navela je taj spomenik kao jedan od primera kako je na Balkanu, stihijski, od završetka rata podignuto na stotine spomenika, a da vlasti često ne znaju za njih.
"Gotovo ne prođe mesec dana a da negde u nekoj od država ne dođe do nekog ekscesa. Podigne se spomenik koji onda uznemiri ili uvredi drugu etničku zajednicu ili suseda", kaže Gordana Igrić, regionalna direktorka BIRN-a
Istraživači BIRN-a utvrdili su da se često podižu spomenici ljudima koji se u drugim zemljama smatraju ratnim zločincima, zbog čega se ponekad u rešavanje situacije uključuje i policija.
Dizanje i rušenje
"Od početka godine imali smo situaciju da su etnički Albanci izašli na ulice Preševa pošto je Beograd poslao specijalce da sruše spomenik njihovim borcima. U Mostaru je u vazduh dignut spomenik palom bošnjačkom vojniku, na Kosovu su rušeni srpski nadgrobni spomenici kao i spomenici iz Drugog svetskog rata", objašnjava Metju Kolin, urednik u BIRN-u.
Ne samo da se ne zna koliko je tačno spomenika podignuto u regionu, već ni koliko novca su na njih države potrošile.
Hrvatska priznaje da su milioni evra potrošeni na gradnju spomenika u čast boraca i žrtava iz rata.
U Srbiji i Crnoj Gori o ovim troškovima ne postoje zvanični podaci.
Makedonska Vlada je je za obnovu glavnog grada potrošila više od 200 miliona evra.
Za istoričare ništa nije čudno što se posle ratova podiže dosta spomenika. Praksa je, kažu, da se u posljednjih 100 godina u regionu spomenici dižu, ali i ruše.
"Ja u njima ne gledam umetničku vrednost, niti, reklo bi se, nešto što predstavlja istorijsku vertikalu. Oni reprezentuju današnji kontekst, današnji pogled na prošle i ranije događaje, i kao istoričar mogu da kažem da oni meni svedoče o tome kako se čita najnovija istorija, kako se čita prošla istorija, da i države u regionu na taj način daju svoje čitanje proteklih događaja i to je nužnost svakog vremena", kaže istoričar Bojan Dimitrijević.
Spomenici na Balkanu nisu podizani samo palim borcima ili žrtvama sukoba, već i filmskim herojima. Dok je u Srbiji podignut spomenik Rociju, žitelji Mostara odali su poštu Brus Liju.
(Izvor: Al Jazeera )