Srbija će 2030. godine imati tek nešto više od šest miliona stanovnika, od kojih će dve trećine živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova.Najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Prvi put nezaposlenost neće biti goruća tema, jer će nam nedostajati radna snaga. Zato će zdravstveni i socijalni fondovi da dožive kolaps, jer će biti gotovo dvostruko više starih nego mladih koji rade i stvaraju.
U ovom ili još mračnijem scenariju bliske budućnosti naći će se Srbija ukoliko i u godinama koje su pred nama budu nastavljeni negativni demografski trendovi.
Sadašnja situacija je teška, ali najgore tek sledi. Stručnjaci procenjuju da ćemo već za dve decenije popiti prvi demografski šamar, koji će upaliti alarm u društvu. Sva je prilika da će tada već biti prekasno da se bilo šta promeni, posebno što svi parametri pokazuju da je stanje sve gore.
Popis stanovništva, statistika, demografska istraživanja i procene saglasni su u jednom - zbog negativnog prirodnog priraštaja stanovništvo Srbije svakog dana opadne za više od 80 stanovnika.
Danas nas je za više od 311.139 manje nego 2002. godine. Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina. Na mapi Republike je čak 1.458 naselja u kojima nije rođeno nijedno dete. U poslednjih deset godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146.500 mahom visokoobrazovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti.
Sve ove brojke i slova jasno pokazuju da je Srbija na ivici demografskog sunovrata koji će svoje pravo lice pokazati već za dvadesetak godina. Iako su borba protiv bele kuge, stimulisanje rađanja i oživljavanje sela dežurne teme u javnosti, naročito pred izbore, pravi potezi još uvek izostaju. Borba za budućnost za sada se svodi samo na upozorenja statističara i besomučno birokratsko pisanje strategija, akcionih i drugih planova koji padaju u zaborav u prvoj nedelji po usvajanju.
Jednostavan odgovor na pitanje kako ublažiti demografsko propadanje Srbije, prema oceni stručnjaka, ne postoji. Populaciona politika koja bi zaustavila promaju koja sve jače duva među proređenim stanovništvom Republike mora da podrazumeva ozbiljan rad koji će građanima da osigura veći životni standard i bolje uslove života. To bi umanjilo migracije u inostranstvo, ali i ljudima u selima sa zaparloženim njivama i bez škola i ambulanti omogućilo ostanak i pristojan život.
(Izvor: Novosti )