Činjenica da je Nemačka ostavila mogućnost da pregovori Srbije o pristupanju EU ne počnu do kraja januara 2014, ukoliko se do decembra u potpunosti ne primene svi sporazumi Beograda i Prištine, za analitičare je svojevrsno razočaranje, jer je, kako kažu, trebalo dati neupitan podstrek Srbiji. Prema oceni britanskog stručnjaka za međunarodne odnose Džejmsa Ker-Lindzija, mnogo posmatrača bilo je iznenađeno i razočarano načinom na koji se Nemačka ponašala.
„Na njeno ponašanje je uticalo nekoliko faktora. Delom je reč o implementaciji. Naravno, svako želi da bude siguran da se primenjuju različiti sporazumi postignuti između Beograda i Prištine. Međutim, pridruživanje EU takođe podrazumeva i prepoznavanje pozitivnih koraka koji su već preduzeti. To je proces uslova i nagrada”, kaže Ker-Lindzi. „U ovom slučaju, čini se da postoji veoma malo volje nemačkih parlamentaraca da zaista priznaju ogromne promene koje su se već dogodile i da Srbiji daju konkretan datum. To je svakako za žaljenje.”
Ovaj stručnjak, koji je viši naučni saradnik na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, smatra da je čvrst stav Nemaca bio razočaravajući i zbog toga što uopšte nije bilo neophodno tako postupati.
„Činjenica je da početak pregovora nije poslednja šansa da se zaustavi pristupanje neke zemlje ukoliko postoji bilo kakav pokušaj da se poništi bilo koji sporazum do kojeg se došlo. Kao što smo videli sa Turskom, pregovori o specifičnim poglavljima mogu biti odloženi i iz političkih razloga koji nisu u vezi sa konkretnim poglavljem. Isto se moglo primeniti i na Srbiju. Ovo je bilo vreme da se pažnja usmeri na velike korake unapred, koji su učinjeni”, kaže Ker-Lindzi i dodaje da je takođe jasno i da su na takvu odluku Berlina uticali veći problemi.
On dodaje da je očigledno da postoji duboka zabrinutost u Nemačkoj zbog načina na koji se EU razvija.
„Mnogi ljudi u Evropi, posebno oni koji su tradicionalno zastupali jaču političku integraciju, zaista veruju da je važno da se prvo EU ’popravi’, pre nego što primi još članova, posebno članova koji dolaze iz, kako se smatra, ’problematičnih oblasti’”, kaže on. „Proširenje ovih dana nije popularna tema.”
Na pitanje da li demohrišćani Angele Merkel zapravo žele da realizuju staru ideju da posle prijema Hrvatske nastupi „konsolidujuća faza u proširenju EU”, sve dok EU ne obnovi svoje „apsorpcione moći”, stručnjak fondacije „Karnegi Evropa” Štefan Lene kaže da je kod Nemačke svakako prisutna dobra mera zamora od proširenja.
„Istovremeno, Nemačka sve više preuzima vodeću ulogu u balkanskoj politici, tako da je bila veoma aktivna u dijalogu Srbije i Kosova. Berlin savršeno dobro zna da je proširenje i dalje najvažniji izvor uticaja EU i zbog toga će održavati konstruktivan stav (kada je u pitanju proširenje)”, kaže Lene i dodaje da je sada apsolutni prioritet Nemačke i mnogih drugih država članica prevazilaženje sadašnje finansijske i ekonomske krize. „Budući da se dalje pristupanje Evropskoj uniji ne očekuje pre 2020, malo je verovatno da će proširenje dobiti na zamahu.”
Ovaj nekadašnji specijalni izaslanik za Balkan bivšeg visokog predstavnika EU Havijera Solane ističe da je u EU danas centralni problem to što rešavanje krize zahteva dublju integraciju i kaže da kriza ujedno proizvodi sve veće podele i smanjenje poverenja među državama članicama.
„Zbog toga preduzimanje neophodnih koraka postaje sve teže i teže. Niko dosad nije pronašao dobar način da reši ovaj problem”, kaže Lene.
Veliku debatu o „budućnosti Evrope”, prema oceni Ker-Lindzija, neophodno je sagledati i u odnosu na to da je „Berlin sada postao centar moći u EU, na način koji niko nije mogao da zamisli pre samo pet godina”.
„To znači da su nemački stavovi mnogo važniji kada je pitanje koji će opšti smer da zauzme Evropska unija. Nemački narastajući skepticizam prema proširenju stoga ima mnogo veći uticaj nego u prošlosti”, kaže Ker-Lindzi i dodaje da su kratkoročno te brige uvećane činjenicom da Nemačkoj u septembru predstoje parlamentarni izbori. „Političari zbog toga ’igraju’ tako da budu ’bezbedni’ kod svoje domaće publike. U tom smislu, ako je to neka uteha za ljude u Srbiji, postoji čitav niz evropskih politika širom EU koje su sada zaustavljene samo zbog nemačke unutrašnje politike.”
Osim toga, veliki značaj za brzinu evropskih integracija Srbije imaće i to da li će Hrvatska u prvim godinama svog članstva u EU biti uspešna u ekonomskom i političkom usklađivanju sa starim članicama. Prema oceni analitičara, kao što je problem sa korupcijom u Rumuniji i Bugarskoj uticao da potom EU od Hrvatske zahteva striktnije ispunjavanje uslova u ovoj oblasti, tako će i eventualni neuspeh Hrvatske u nekoj oblasti uticati da stare članice EU imaju znatno manje volje za dalje proširenje EU.
Izvor: Politika.rs