Prema istraživanju, čak 55 odsto građana smatra da se nivo korupcije u poslednje dve godine veoma ili bar malo smanjio.
S druge strane, zabeležen je značajan porast procenta građana koji su davali mito u poslednjih godinu dana, kao i veliki broj slučajeva podmićivanja koji nisu prijavljeni
Predstavnici "Transparentnosti Srbija" su ocenili su da se taj paradoks može objasniti time da je utisak građana o opštem nivou korupcije zasnovan na činjenici da je u doba ispitivanja započeto nekoliko važnih istraga i da predstavlja više odraz nade u promenu stanja, nego odraz stvarne situacije.
Istraživanje pokazuje da je u porastu i percepcija korumpiranosti pojedinih institucija: više od polovine građana Srbije smatra ekstremno korumpiranima političke stranke, pravosuđe, javne službenike i zdravstvene službe, dok nešto manji broj takvo mišljenje ima o policiji, parlamentu i obrazovnom sistemu.
Istraživanje je pokazalo i uverenje da je politika pod uticajem skrivenih moćnika, što, kako je rečeno, ukazuje da je neophodno konkretnim merama uveriti građane da je borba neselektivna i da će svaki slučaj biti istražen.
Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da kao glavni razlog za neprijavljivanje korupcije građani ističu uverenje da to ne bi ništa promenilo - 61 odsto, strah od posledica - 24 odsto i neznanje kome da se obrate - 13 odsto.
On je istakao da istraživanje pokazuje da građani glavne uzroke korupcije vide u političkoj sferi, netransparentnim procesom donošenja odluka i nedovoljno istraženim izvorima finansiranja stranaka.
Prema rečima Bojane Medenice iz "Transparentnosti Srbija", u svim posmatranim oblastima došlo je do velikog porasta broja slučaja podmićivanja, a u gotovo polovini slučajeva - 46 odsto razlog za podmićivanje je bilo ubrzanje postupka pred određenom institucijom, dok je u 15 odsto slučajeva mito bilo jedini način da se usluga dobije.
Kako je rečeno na konferenciji, 58 odsto građana kaže da bi prijavilo slučaj korupcije što je, kako je navedeno, u velikom neskladu sa brojem stvarno prijavljenih slučajeva.
Na osnovu rezultata može se zaključiti da se u Srbiji svake godine desi nekoliko stotina hiljada slučajeva korupcije, ali sa druge strane, broj podnetih krivičnih prijava za sva krivična dela korupcije je tek nekoliko hiljada.
Istraživanje je sprovedeno u septembru prošle godine na uzorku od više od 1.000 ispitanika.
Izvor: Fonet via Novosti