Ova praksa traje već nekoliko godina. Tačno je da je PDV u Crnoj Gori nešto niži nego u Srbiji, ali je u Hrvatskoj, zato, viši. Pritom, da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, u cenu treba da se ugrade i trgovci, a sve to košta.
Pa ipak, kada se sve sabere, cene srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas. Dragomir Kostić, izvršni direktor „Atlantik grupe“, u okviru koje posluju Štark, Grand kafa, Argeta i Kokta objašnjava da je u konkurenciji velikog broja uspešnih preduzeća iz drugih zemalja preduslov uspešnog regionalnog poslovanja promišljen tržišni nastup i izbor adekvatne strategije.
Sezona voća i povrća u punom je jeku, a turski krastavac, luk iz Kine, lubenice iz Grčke, kruške iz Južne Amerike, pasulj iz Egipta mogu se kupiti na pijacama u Srbiji i to često po nižoj ceni nego oni sa našeg podneblja. Sa druge strane, domaći poljoprivredici već nekoliko godina neretko uništavaju svoj rod istih kultura. Seljaci za tako lošu agrarnu sliku krive državu. Ipak, pojedini stručnjaci kažu da deo odgovornsti leži u neorganizovanosti i neznanju samih poljoprivrednika. Poljoprivrednici iz okoline Beograda žale se da će pola ovogodišnjeg roda krompira morati da bace, jer im se prodaja ne isplati.
"Ta fleksiblnost i uslovi prilagođeni svakom od pojedinačnih tržišta rezultiraju činjenicom da se cena naših proizvoda razlikuje na policama u različitim zemljama regiona. Konkretno, na svakom tržištu imamo svog distributera koji ima za cilj stimulaciju tržišnog položaja naših robnih marki uz uslove koji se postižu u direktnom dogovoru sa trgovinama", ispričao je sagovornik za Blic.
Razlike postoje u cenama hrane, kućne hemije, ali se po nižoj ceni mogu pazariti i tekstil, gume i drugi proizvodi.
Vojislav Stanković, savetnik u PKS, objašnjava da su niže cene način da se naši proizvođači pozicioniraju na tržištima na kojima nisu lideri.
"Agrarni budžeti okolnih zemalja su veći, kao i premije za mleko koje su u BIH, na primer, 14 dinara, a kod nas sedam. Samim tim, njihovi proizvodi su konkurentniji, pa naši proizvođači moraju da nađu način da im pariraju", kaže Stanković.
U organizacijama potrošača, sa druge strane, veruju da građani Srbije kroz više cene zapravo plaćaju marketing ovdašnjih proizvođača na okolnim tržištima.