Na skupu "Da li će se menjati odnosi Srbije i NATO posle početka pregovora o pridruživanju EU" predstavljeni su i rezultati istraživanja "Ipsos stratedžik marketinga" po kojima je 53 odsto građana za članstvo u EU dok je njih 13 odsto za pristupanje Srbije NATO-u.
Za članstvo u EU glasalo bi 53 odsto građana dok je njih 26 odsto protiv, izjavio je istraživač Marko Uljarević i dodao da je ta podrška bila najveća 2006. godine kada je iznosila je 62 odsto.
"Prosečan čovek će pre glasati za ulazak u EU nego što će reći da ima pozitvno mišljenje o tom procesu. Pozitivno mišljenje o EU ima 26 odsto građana", dodao je Uljarević.
Ulazak u EU u najvećoj meri podržavaju članovi Liberalno demokratske partije 82 odsto, Demorkatske stranke 78, Srpske narpedne 64 odsto, Socijlističke partije Srbije 45 odsto i Demokratske stranke Srbije 30 odsto, izjavio je Uljarević.
"Svaki sedmi građanin podržao bi ulazak u NATO, za pridruživanje su uglavnom mladi do 30 godina, i visokoobrazovani, češće muškarci nego žene", kazao je istraživač Ipsosa i ukazao da su protiv građani stariji od 60 godina.
Ulazak u NATO podržava petina članova DS, 61 odsto LDP-a, 10 odsto SNS-a, i pet odsto socijalista, rekao je Uljarević i ukazao da je jedino odnos članova DSS-a konstantan i kreće se od jedan do tri odsto.
Svaki četvrti ispitanik smatra da bi ulazak u NATO bio koristan za Srbiju, dok pet misli pozitvno o tom procesu.
Istraživanje je pokazalo da su za 40 odsto građana ulazak u EU i NATO odvojeni procesi.
Razlozi da se opredele za NATO su sigrunost i bezbednost, modernizacija vojske, osnova naoružanja, lakši pristup EU i to što misle da će Srbija kad tad postati članica te vojne alijanse i da je stoga bolje da to učini milom a ne silom.
Glavni razog protiv je bormbardovanje, a kao ostale razloge anketirani navode to što vojnici NATO-a ratuju za tuđi interes ili zato što žele Srbiji neturalnost kao u vreme Josipa Broza Tita.
Jovanović: U EU se može i bez članstva u NATO
Foto: Beta
Pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane Miroslav Jovanović je rekao da vojno neutralni status Srbije nije prepreka za saradnju sa NATO-ovim programom Partnerstvo za mir kao i za članstvo u EU.
Jovanović je naveo primere Austrije i Švajcarske, koje su vojno neutralne, a sarađuju sa NATO-om, istakavši da Srbija, koja je odlukom svog parlamenta vojno neutralna "nema nameru da uđe u NATO".
Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Dijana Ivančić je rekla i da Srbija ne teži članstvu u NATO-u, ali da prepoznaje vrednosti, u smislu obezbeđivanja stabilnosti i regiona koje nudi Alijansa.
Prema njenim rečima, u toj saradnji, u kojoj postoji obostrano razumevanje, postoje i ograničavajući faktori - bombardovanje iz 1999. godine i odnos NATO-a prema Kosovu.
Podsetivši da NATO vodi politiku otvorenih vrata za države koje žele da budu član Alijanse, Ivančićeva i Jovanović su naglasili i da se istovremeno nudi mogućnost saradnje s onim državama koje ne teže članstvu.
"Aktivno korišćenje prednosti Partnerstva za mir je u ovom trenutku prava i jedina mera saradnje Srbije sa NATO", smatraju zvaničnici državnog aparata dok su se na skupu predstavnici nevladinog sektora založili za članstvo Srbije u NATO-u "zbog nas samih", a ne zbog EU.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednost Sonja Stojanović Gajić smatra da su procesi pristupanja EU i NATO-u kompatibilni, ali da međusobno ne uslovljavaju jedan drugi.
Ona se založila i za što intenzivniju saradnju sa Partnerstvom za mir, uz istovremeno mnogo jasnija i preciznija objašnjenja toga o čemu se tu konkretno radi i kakve koristi Srbija ima od toga, upućena javnosti.
Simić: EU za lepo, a NATO za ružno vreme
Projekt menadžer Atlantskog saveta Boris Viculin smatra da Srbija treba da postane član NATO-a jer će od toga imati mnoge koristi, počevši od bezbednosnih do ekonomskih.
On je rekao i da su EU i NATO dve strane jedne medalje, a naveo je i primer država, uključujući Litvaniju i Letoniju, koje su prvo postale članice NATO-a, a posle nekoliko meseci i EU.
Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, istakavši da se zalaže za to da Srbija postane članica NATO-a, navela je i da naša zemlja ne mora da pristupi Alijansi da bi postala član EU.
Ona smatra i da je sada pravi trenutak da se "preispita legalna odluka o vojnoj neutralnosti", kao i to ima li Srbija mogućnosti da sama odgovori na nove oblike izazova, rizika i pretnji.
Profesor Fakulteta poltičkih nauka Predrag Simić smatra da zemlje koje žele da uđu u EU treba da pristupe NATO-u i dodaje da su "NATO i EU dva dela jedne iste celine - transatlantske zajednice" ili "zapada sa velikim Z".
Simić je, objasnivši povezanost EU i NATO-a, rekao i da je "EU organizacija za lepo vreme, a NATO organizacija za ružno vreme", istakao i da bi se eventualnom priključenju Srbije Alijansi sigurno protivila Rusija.
"Srbija je za Rusiju simbol neostvarene pobede NATO da se proširi na Balkan", rekao je Simić ocenivši da će Rusija zato podržavati Srbiju.
Izaslanik odbrane Austrije Rajnhard Šoberl je preneo iskustva svoje države koja, iako je vojno neutralna, sarađuje sa NATO-om, dok je ambasador Slovačke Jan Varšo predstavio glavne zadatke te ambasade, koja je "kontakt ambsada" Srbije sa Alijansom.
Varšo je rekao da je za olakšavanje kontakta i komunikacije zvaničnika Alijanse sa srpskim vlastima, kao i da je za to da se predstavi uloga koju Alijansa ima na raznim poljima.
(Izvor: B92 )