Sa parovima koji se pripremaju za veštačku oplodnju radi čitav tim lekara (psihologa, ginekologa...). Pored centara u Beogradu, Novom Sadu i Nisu, od prošle godine vantelesna oplodnja se radi i u Valjevu. U Zdravstvenom centru u ovom gradu radi dr Branko Budimirović, šef ovog odseka.
On radi sa parovima iz Zapadne Srbije koji se upućuju u ovaj zdravstveni centar. Do sada je urađena oplodnja kod nešto manje od 90 parova, a prve bebe se očekuju u septembru. Iako svakodnevno rade na povećanju nataliteta, lekari ovog centra se susreću sa određenim problemima. Oprema koja se koristi nije potpuno otplaćena pa je pokrenuta kampanja „Da se novi život rađa” čiji je cilj sakupiti preostala potrebna sredstva (120.000 evra).
Dok dr Budimitović svakodnevno predano radi sa parovima, u cilju prikupljanja sredstava za ovaj centar osnovan je i VTO karavan koji ima za cilj da se prikupe sredstva, ali i da se i van Valjeva sazna za Centar. Do sada su karavani održani u Loznici, Požegi, Osečini, Ubu, Lajkovcu. U okviru ove kampanje centar je promovisao i flash mob aplikaciju.
Prosek uspešnosti vantelesne oplodnje je oko 30% što je u rangu sa svetom.
-Prve pacijente smo počeli da primamo u oktobru 2012.godine, a prve aspiracije smo uradili početkom januara 2013, započinje priču Budimirović. Centar je projektovan da uradi 250 ciklusa godisnje. Republicki Fond je do sada prosledio oko 90 parova. Do kraja godine imamo mogućnost da primimo još oko 100 parova koje će uputi Republicki fond pod uslovom da nam budu upućeni najkasnije u septembru mesecu.
Slušajući doktora Budimirovića zapitala sam se koji su najčešći uzroci steriliteta i da li ih je moguće nekako prepoznati, a da ne bude kasno.
- O bračnoj neplodnosti možemo govoriti kada i pored nezaštićenih odnosa ne nastane trudnoća nakon više od godinu dana. Polno prenosive bolesti, endometrioza, neredovne menstruacije, PCOS, izostanak ovulacije, stres, gojaznost, način ishrane, pušenje.... Sve su to opšte poznati uzroci bračne neplodnosti. Sve češći uzrok su i polno prenosive bolesti, rano stupanje u polne odnose i donošenje odluke u sve kasnijim reproduktivnim godinama o stvaranju potomstva.
Koji je optimalan period prirodnih pokušaja posle koga bi parovi, ukoliko ne dođe do začeća, valjalo da se obrate lekaru i počnu sa kontrolnim pregledima, a možda i razmisle o VTO?
Parovi koji ne ostvare trudnoću nakon godinu dana nezaštićenih odnosa treba da se jave izabranom lekaru nadležnog Doma Zdravlja koji će pokrenuti proceduru rutinskog ispitivanja. Oba partnera moraju biti uključena u ispitivanje. Par je kandidat za VTO onda kada su neindikovane ili iscrpljene sve druge mogućnosti i druge tehnike asistiranih reproduktinih tehnologija.
Donja starosna granica za uključivanje u proces VTO formalno ne postoji, ali lekari kod jako mladih žena preporučuju da ako je prošlo 3 do 4 godine zajedničkog zivota, a željenog potomstva nema, treba početi sa ispitivanjem. Gornja granica je definisana kod pacijentkinja koje upucuje Republicki Fond i iznosi 40 godina života žene.
- Uspeh VTO zavisi od mnogo faktora, a jedan od najznačajnijih su i godine života žene. Nažalost, u naš Centar, a pretpostavljam i u druge VTO centre, najviše dolaze parovi gde su žene životne dobi između 35 i 40 godina, kaže Budimirović.
U ovom centru postoji i mogunost zamrzavanja embriona i u dogovoru sa roditeljima uz njihov potpis i pristanak sav “visak” embriona nakon određenog procesa, ukoliko je sve u redu, zamrzavaju ih. To naknadno daje šansu da parovi koji ne ostavre trudnoću imaju priliku da možda ostvare trudnoću vraćanjem odmrznutih embriona.
-Istakao bih da već imamo klinicku trudnoću ostvarenu vracanjem odmrznute blastociste pacijenkinji kojoj nije uspelo VTO u januaru ove godine, kaže Budimirović.