U junu su sa evidencije nezaposlenih izbrisana 25.752 prezimena, koliko je ljudi našlo posao. Gotovo isto toliko je odlučilo da odustane i da se više ne „čekira“ kod svojih savetnika na birou, jer su procenili da od toga nema vajde. U istom mesecu je na biro stigao 33.841 novi nezaposleni, među kojima 12.530 nikada ranije nije radilo, dok ostali imaju iskustvo i sa poslom i sa gubitkom radnog mesta.
Dok privreda ne stane na noge, teško je očekivati da se bitnije smanji lista od više od 760.000 nezaposlenih u zemlji, ali tome u prilog svakako neće ići njihova kvalifikaciona struktura - više od 200.000 prijavljenih na birou nema ama baš nikakav zanat u rukama.
Što, opet, paradoksalno, danas može biti i prednost - poslodavaci su u junu tražili najviše fizikalaca. Vlasnicima preduzeća bilo je potrebno 2.079 nekvalifikovanih radnika, bez ikakve stručne spreme. U istom mesecu je, od ove službe, zatražen samo po jedan doktor, nastavnik likovnog, inženjer mašinstva, pravnik, menadžer, bibliotekar, internista... Početkom leta posao je dobilo i 87 gerontodomaćica, pet roštiljdžija, 208 prodavaca, 90 krojača, 46 obućara, 34 kelnera, 29 automehaničara, 28 pekara, 23 bolničara...
- Stopa nezaposlenosti među mladima je prešla 50 odsto i posledice takvog nepovoljnog odnosa će svi osetiti - kaže Mlađan Kovačević, ekonomista. - Samim tim što nemaju posao, nakon školovanja njihovo i znanje i veštine blede, ne stiču nikakva nova iskustva i ne napreduju, pa su sve manje konkurentni na tržištu rada i, kada i dođu do posla, poslodavci su njima poprilično nezadovoljni.
Ipak, među svima koji su se u junu zaposlili, ugovor za stalno je potpisao tek svaki četvrti, odnosno svega 5.030 građana. Neki su svoju šansu čekali samo tri meseca (takvih je 928), njih 1.056 između jedne i dve godine, 405 od tri i pet...
Bolje prolazno vreme imali su kandidati koji su pristajali na posao sa određenim trajanjem, pa je takve ugovore potpisalo njih 10.497, a više od polovine je to učinilo u roku od godinu dana od datuma kada su se prvi put prijavili na biro.
I dok su neki podizali svoju dokumetaciju sa biroa, drugi su se prijavljivali. U junu se u evidenciju NSZ upisalo najviše mašinaca - njih čak 4.396. Dokumentaciju je predalo i 2.104 elektrotehničara, 1.266 tekstilaca, 920 građevinara, 1.105 saobraćajnih radnika, 3.035 trgovaca u ugostitelja, 3.509 pravnika i ekonomista, 11.801 nastavnik...
Jaz između ponude i potražnje sve je dramatičniji, pa poslodavci imaju ogroman izbor u odabiru kandidata. Tako im je, na primer, bilo potrebno svega 15 veterinara, a na raspolaganju im je bilo njih 3.585, posao su ponudili samo dvojici metalurga iako ih je „na čekanju“ 2.163. Tražena su samo 22 hemičara, a biro ih ima 13.752, nudili su posao četvorici od ukupno 769 staklara, 26 od 4.789 grafičara, 11 od ukupno 3.194 stomatologa...
Izvor: Novosti