Memorijalni muzej Nirnberškog suđenja nedavno je predstavio novu postavku u kojoj su bivši predsednik SR Jugoslavije i srpsko rukovodstvo prikazani kao jedini krivci za zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. Posetioci tako mogu da saznaju o „paralelama“ između Nirnberškog procesa i Haškog tribunala, pojedinostima o Srebrenici (istina, nije korišćena reč genocid), kao i o „brutalnim akcijama srpskih vojnih snaga“ u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Naravno, masakri nad Srbima nisu ni pomenuti.
Autori izložbe zažmurili su na činjenicu da Milošević u Hagu nije osuđen za zločine koji su mu se stavljali na teret. Čak su pored njegove slike postavili i veliki poster sa parolom „genocid na Kosovu“, iako bivši predsednik i nije bio optužen po ovom pitanju.
U Muzeju Nirnberškog suđenja, inače finansiranog od nemačke države, kao tekovina Nirnberškog procesa, pored Haškog suda, predstavljen je i Međunarodni sud za ratne zločine u Ruandi. Uz rame sa Miloševićem tu je i bivši premijer Ruande, Žan Kambanda, koji je za razliku od predsednika SR Jugoslavije osuđen za genocid i zločine protiv čovečnosti.
„Uspostavljanje paralele između nacističkih zločina i onoga što se dešavalo na Balkanu devedesetih godina prošlog veka je u najmanju ruku neprimereno, s obzirom na to da ima veoma malo sličnosti. Po svemu sudeći, ova muzejska postavka se odnosi na nemačku kulturu sećanja i pokazuje da se Nemci zapravo nisu iskreno suočili sa Holokaustom i svim dešavanjima iz Drugog svetskog rata“, objašnjava istoričar Čedomir Antić, iz Naprednog kluba.
Naš sagovornik naglašava da su ratni sukobi u bivšoj Jugoslaviji poslužili i kao ventil za pražnjenje frustracija i poniženja koja su Nemci doživeli posle Drugog svetskog rata.
„Nemačka je imala veliku ulogu u jugoslovenskim sukobima s kraja prošlog veka, a čak su i prvi put od Drugog svetskog rata njihovi vojnici pucali na neprijatelja upravo na Kosovu i Metohiji“, podseća Antić. „Takođe, nije mali broj nemačkih naučnika koji neometano tvrde kako u Hrvatskoj nije počinjen genocid nad srpskim narodom.“
„Izložba u Nirnbergu ne bi trebalo da nas frustrira, već da nas podseti da kao država moramo da damo sve od sebe u odbrani svojih interesa, ali i istine i naučne metodologije“, naglašava Antić.
„Zato nije dobro što je pitanje genocida nad srpskim narodom kod nas političko pitanje, odnosno da se o njemu piše ili se zaboravlja u zavisnosti kada je to nekom potrebno“, ističe Antić.
Izvor: Novosti