Ideja je bila jednostavna. Točila su se neka od najboljih svetskih piva za 99 dinara. Svakog dana se takmiče po četiri ekipe, najuspešnije su se sastale u nedelju, poslednjeg dana festivala, a pobednička ekipa uzima sav prihod od svih 5 dana i uplaćuje u humanitarne svrhe.
Naravno, morali smo i mi da se potrudimo. Trčkarali smo ispred štanda na smenu, prilazili ljudima šireći ruke
- Gospodine, popijte Ginis za 99 dinara, sve ide u humanitarne svrhe.
- Izvinite dame, da li želite po jedan Erdinger za samo 99 dinara?
I odziv je bio neverovatan. Ljudi se opuste kad vide da se nađu u veselom okruženju, vole kad ih neko animira, osete se opušteno i počnu da se smeju. I onda sve ide lakšei opuštenije. Počeli su da se prave redovi ispred točilica, svako je hteo da pomogne i učestvuje. Dobri ljudi čine dobre stvari, prosta činjenica.
Prvog dana je kapiten jedne od ekipa Ognjen Amidžić kupio 100 piva za sve posetioce štanda. Za našu točilicu je drugog dana došao momak, kupio pivo i prosuo ga odmah ispred nas.Na naše pitanje
- Šta radiš to druže? rekao je
- Ja ne pijem momci, došao sam samo da pomognem.
Koliko je samo ljudi došlo jer je čulo o čemu se radi, kupilo po 20 ili 30 piva, uzelo po jedno ili dva, okrenulo se i otišlo svojim putem. Nasmejano, jer znaju da su učinili dobro delo.
Bili smo neko vreme blago zatečeni, ali to je to. Lančana reakcija dobre volje, jedno dobro delo povlači za sobom još dobrih dela. Toliko je jednostavno.
Sinoć smo ustanovili da smo prikupili 800 000 dinara, i jednoglasno smo se dogovorili da će taj novac otići Neveni Janković iz Žitorađe, devojčici kojoj je potrebna transplatacija pluća.
Dali smo sve od sebe, ustali iz stolica i uradili nešto korisno, i ja sam iskreno, još uvek pod utiskom. Tako da, vidimo se sledeće godine na istom mestu u isto vreme, bolji, jači i pametniji.
Delić atmosfere finalne večeri možete videti ovde.