Zakon o visokom obrazovanju predvideo je da će se od ove školske godine promeniti uslovi studiranja.
Za studiranje na budžetu studenti će morati da daju više ispita dok se broj ispitnih rokova smanjuje.
Prošlogodišnji studentski protesti nisu sprečili donošenje novog zakona o visokom obrazovanju.
On podrazumeva jedan ispitni rok manje, a čini se kao da studenti nisu spremni na manji broj rokova.
"Strože mere studiranja koje predviđa zakon o visokom obrazovanju više se ne mogu odlagati. Broj ispitnih rokova će biti manji, a broj ispita isti", objašnjava prodekan za nastavu Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Lazar Saranović.
"Promene zakona su stupile na snagu još prošle godine, i tim promenama zakona je još tada propisano da ove školske godine je drugačiji broj kredita, odnosno 50 kredita uslov za budžet, i da se u narednoj školskoj godini smanjuje broj ispitnih rokova na pet, a u onoj sledećoj na četiri ispitna roka. Znači to nije novina, to je nešto što se zna odavno", objašnjava on.
I pored zakonskih odredbi, studenti se ipak nadaju da ovo nije definitivno i da postoji neko rešenje koje će odgovarati svima, poručuje student prodekan na Ekonomskom fakultetu Ivan Šašić.
"Na Ekonomskom fakultetu u principu studenti nikada do sada nisu protestovali zato što imamo dobru saradnju, kako parlament sa fakultetum tako i studenti sa univerzitetom i sve probleme se trudimo da rešimo mirnim putem, bez nekih protesta. Naravno, u slučaju da ne naiđemo na razumevanje i protest je jedno od rešenja", kaže on.
Samim tim što broj ispita ostaje isti, a ispitnih rokova manje, studenti će morati više ispita da daju u jednom roku kako bi mogli da sakupe 50 poena koji su im neophodni da bi upisali narednu godinu na budžetu.