Deca su divna stvorenja, ali dođe period kada postanu prave, male zlice prema vršnjacima. Umeju da ih maltretiraju i prozivaju za razne stvari, a naočare i proteza su samo neke od njih. Tu su često i klempave uši, a o garderobi da ne govorimo. Nije bilo uvek tako, možete reći. Nije, bar ne što se tiče garderobe, ali naočare i fiksna proteza nisu nikada bili ulaznica za omiljenu devojčicu ili dečaka u razredu.
Sećam se koliko sam patila kada su mi rekli u drugom razredu osnovne da nosim protezu, a onda u petom dodali i naočare. Užas. Onaj ko je nosio nešto od ovih pomagala zna o čemu pričam.
Kasnije su se pojavile proteze sa gumicama u boji, što jeste bio napredak, ali ne dovoljan da bi deca sa krivim zubima i lošim vidom mogla da budu srećnija.
Danas su zubi pravi, a naočare zamenjene sočivima. Za sve postoji rešenje, ali tada mi se činilo da ću do kraja života biti najtužnija na svetu.