Reč je o 197 osoba, koje su iza rešetaka ukupno provele neverovatna 14.852 dana, pišu Novosti.
Tačan iznos naknade koju im je Ministarstvo pravde i državne uprave isplatilo na osnovu sporazuma iznosi 63.247.900 dinara, odnosno 4.258 dinara po danu.
To je, kako saznaju Novosti, više od toga koliko su ti pritvorenici koštali državu (jedan zatvorski dan staje 1.500 dinara), ali manje nego da su se tužili sa državom. Prema rečima advokata Bože Prelevića, bivšeg koministra policije, oni koji tuže državu dobijaju 90 do 100 evra za dan.
Koliko je ljudi došlo do novca preko sudova zasada je enigma, jer Ministarstvo pravde ima podatke samo o onima sa kojima je postiglo dogovor, a koji su bili lišeni slobode, pa oslobođeni optužbi ili je postupak prema njima obustavljen.
Pritvor je kod nas odavno postao vrsta kazne, mada bi trebalo da bude samo jedna od mera da se obezbedi prisustvo okrivljenog pred sudom. Dešava se da ljudi iza rešetaka provedu mesece, pa i godine, a onda se ispostavi da su nevini. Ili budu osuđeni na tek toliku kaznu da im formalno pokrije dane pritvora, da država ne bi morala da plaća odštetu. I za to niko, ni sudije ni tužioci dosad nisu odgovarali!
Posebno će biti zanimljivo finale slučaja "stečajne mafije", gde je od 34 optužena, u prvom stepenu oslobođeno 18. Većina, ako ne i svi, prošli su kroz pritvor, kaže Božo Prelević, koji u ovom slučaju zastupa generala Grujicu Davidovića, koji je bio tri meseca u pritvoru. Svi oni će, kada presude postanu pravosnažne, tražiti nadoknadu.
"U ovom slučaju moj branjenik bio je najkraće pritvoren. Ostali su prosečno bili iza rešetaka između četiri meseca i godinu i po. Pomnožite to sa 100 evra odštete po danu! Pred Specijalnim sudom imam četiri oslobađajuće presude, a svi ti ljudi bili su pritvoreni", kaže Prelević.
On veruje da sudije ovakve odluke donose iz straha, posebno kada su veliki slučajevi i kada su oči javnosti uprte u njih:
"Ako je istraga okončana, nema procesnih razloga za pritvor, ali politički uticaji su toliko jaki da se sudije plaše da će, ako nekog puste na slobodu, biti optužene za korupciju. Štetu takve politike snose poreski obveznici".
Takođe dodaje da su ovako velike odštete tek deseti deo onoga što se dodeljuje pred EU sudovima. Jer, u pitanju su uništeni životi i porodice, izgubljen posao, narušeno zdravlje...
"Ponekad i neodgovorni političari, ali i novinari koji pišu preterano senzacionalistički, stvaraju očekivanja kod građana da bi konkretan čovek morao da "zaglavi" u zatvoru. Sud ne živi pod staklenim zvonom i nije imun na takvu vrstu atmosfere. To što neki okrivljeni nije pritvoren, građani doživljavaju kao da je amnestiran, a ako je pritvoren to se pogrešno doživljava kao dokaz krivice", kaže za Novosti profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.
On dodaje da ako je pritvor određen zbog opasnosti od dokazne opstrukcije, on traje dok se konkretan dokaz ne obezbedi (recimo, dok se ne saslušaju svedoci). Ovo bi mogao da bude problem kada, od oktobra, Srbija pređe na tužilačku istragu. Jer, ubuduće će javni tužilac, a ne sudija, ispitivati svedoke, pa je moguće da neki zlonamerni tužilac namerno odlaže ispitivanja da bi okrivljeni ostao u pritvoru.
Ostaje da se vidi da li će svemu ovome na put stati najavljene izmene više zakona po kojima će državni funkcioner koji svojim nečinjenjem ili pogrešnim činjenjem nanese veću materijalnu štetu državi, morati i da je nadoknadi.
IZvoR: Večernje Novosti, B92