Rođena sam u velikoj porodici i okružena braćom i sestrama faktički sam odrastala među pravim prijateljima. Među onima čija je ljubav bezuslovna i neuporediva. Vreme je, međutim, donelo nekoliko istinskih prijatelja u moj život i nekoliko dobrih poznanika. Na sreću razlika između te dve grupe ljudi uvek mi je bila savršeno jasna. Prijatelja imam toliko da mogu da ih nabrojim na prste i sve sam ih upoznala u različitim periodima života i na različitim stranama sveta.
Pročitajte tekst u integralnoj verziji
Sa njima mi se nikada nije dogodilo ono što sam doživljavala sa nekim poznanicima koji su pretendovali da budu više od toga. Prava prijateljstva se nikada ne završavaju jer ljudi koji zaista dele tu emociju nikada ne bi dozvolili sebi da se tako lako odreknu nečega do čega im je istinski stalo. Ne možeš pljuvati u tanjir iz kog si jeo, a osobu koju si promovisao kao svog “prijatelja” predstavljati kao najgoru na svetu zabavljajući dokone gradske tapšače po ramenu. Govoreći ružno o njoj govoriš o sebi. I samo sebi.
Nisam osvetoljubiva. Mnoge ljude privlači ubojitost osvete, njena sirova snaga ali meni mnogo više prija to što svakoga mogu da pogledam u oči. Pred tim pogledom i najmanja srca se tope i znoje čak i najtvrđi, najhrapaviji obrazi. To je trenutak pobede onoga koji nije izdajica, prevtljivac, igrač. Onaj koji se ne igra prijateljstva i koji “prijatelje” ne bira gledajući pre svega to šta oni mogu da učine za njega.
Razni ljudi prolaze kroz naše zivote svakoga dana, neki će samo proći a neki će se zadržati. Ne zato što su mudriji, već zato što su zaslužili da ostanu i budu prepoznati. Kao i u ostalim medjuljudskim odnosima i u prijateljstvu postovanje i poverenje su dva glavna faktora. Jednom kada se izgube, nikada se ne povrate. Onaj ko jednom to prokocka opet će sebi to dozvoliti, a to ne znači da i vi treba da dozvolite sebi isto, rekla ja u svom novom blogu.