Tasovac je o tome razgovarao tokom prethodna dva dana sa premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Aleksandrom Vučićem.
Za svoje zahteve Tasovac je, kako saznajemo, dobio podršku vicepremijera Vučića, a ima je i od premijera Dačića, koji međutim za to kadrovsko rešenje nema i potpunu podršku u svojoj Socijalističkoj partiji Srbije.
Vrh SPS nastavio je juče da razmatra rešenja za ministarske funkcije, a Ivan Tasovac je ocenjen kao najbolje rešenje za resor kulture.
Kada se makar samo ovlaš pogleda sve šta je i kako je uradio ne samo za Beogradsku filharmoniju, već i za srpsku kulturu i na unutrašnjem i na spoljnom planu, sasvim je jasno zašto je baš on u prvom planu.
Svako ko iole poznaje stanje stvari u srpskoj kulturi, s jedne, i menadžerski opus Ivana Tasovca, s druge strane, s visokim procentom verovatnoće može reći - ako prihvati znači da su mu čelni ljudi u zemlji dali odrešene ruke.
Jer, jasno, nije problem samo u budžetu za kulturu, koji je sada na svom istorijskom minimum, a za koji je, kako se nezvanično može čuti, najmoćniji čovek u Srbiji Aleksandar Vučić rekao da će biti povećan.
Ogroman problem su, znamo, kadrovska pitanja, stanje i status ustanova, odsustvo normativne regulative... Da i ne spominjemo ne tragove, nego razvaline koje su ostale iza partijske kombinatorike s kulturom.
Nema sumnje da mesto ministra kulture jeste ogroman izazov za koji bi Ivan Tasovac mogao biti spreman, ali, takođe, nema sumnje da on nije čovek kome fotelja sama po sebi nešto znači.
Naprotiv. Njemu (jedino) znače čvrste garancije da će mu biti omogućeno da radi kako misli da treba pa, što bi se narodski reklo, kom opanci kom obojci.
U tom loncu na čuvenoj temperaturi „kao voda za čokoladu“ ima, kažu, i onih kojima Tasovac nije po volji. Među njima je, vele, i tvrdo krilo SPS-a. No to je tema kojom bismo se možda kasnije mogli pozabaviti. I to radoznalosti radi. Sad je zapravo jedino važno šta će Tasovac uspeti da ispregovara sa vodećim ljudima u zemlji.
Izvor: Blic