"Sestra i ja čule smo da cvile mačići, ali pomislile smo da su neki iz komšiluka. Međutim, kada smo izašle na ulicu videle smo da je neko ostavio četiri tek rođena mačeta koja još nisu ni progledala. Komšinica je donela kartonsku kutiju i stavila ih u nju, a potom je pokušala da im da mleko uz pomoć šprica. Mačići su bili tu neko vreme, a onda su došli psi. Počeli su da laju, reže i pokušavali su da priđu paketu u kome su bili mačići. Videle smo da nemamo drugog izbora i odneli smo mačiće u stan," priča Marija Joksimović.
Srećne što su uspele da sačuvaju četiri života, Marija i Jelena su počele da spremaju mleko i krevet za mališane. Brinule su se o njima cele noći, hranile ih, masirale, pokušavale da ih uspavaju i bar malo nadoknade uskraćenu ljubav majke. Svanulo je jutro, a onda je usledio neprijatan poziv.
"Komšije su čule šta se dešava i pozvale gazdaricu jer ih je buka užasno uznemila i ometala njihov mir. Pozvala nas je gazdarica i dogovorile smo se da ćemo zajedno pronaći neko rešenje. Međutim, ubrzo smo shvatile da su opcije takoreći nepostojeće. Obzirom da već imamo dva morska praseta nemamo uslova da ih zadržimo. Svesne smo da zahtevaju posebnu pažnju, noročito u ovom uzrastu, ali nismo mogle samo da ih ostavimo tamo – priča Marija. I šta sada? Kako naći rešenje i ima li ga uopšte? Ova priča, na žalost, još jedan je dokaz nasamarenosti dobrih ljudi. I tako se jedni slepo drže narodne izreke: „Prvi mačići se u vodu bacaju“, licimerno pričajući o tome kako je sterilizacija nehumano oduzimanje prava životinje na potomstvo. Zatim bez pardona, po ko zna koji put, „spakuju“ sirote mališane u plastične kese, ostave ih pored kontejnera ili ih izbace kroz prozor kola, ne mareći za njihovo osnovno pravo," pravo na život.
Pa onda, ako i naiđe pravi čovek i reši da im pomogne, sledi niz poteškoća sa kojima će se sigurno boriti do ko zna kada. Hranjenje, posete veterinaru, borba da im se pronađe pravi dom, cimanje ljudi za rukav sa pitanjem „Znaš li nekoga..., želiš li ti mače...?“...
U našem glavnom gradu ne postoji ni jedan državni azil za napuštene mačke. Ne postoji čak ni jedan telefon preko kojeg možete pronaći rešenje, pa opet dobri ljudi ipak ne odustaju od toga da pomognu nemoćnima.
"Svesni ste da vas čeka niz problema, ali o tome ne razmišljate u trenutku kada vidite siroto odbačeno biće. Borba počinje kada ih okupate, nahranite i udobno smestite u svoj dom. Prvo što radim je objavljivanje oglasa na svim sajtovima za udomljavanje životinja. Tada napunite bateriju na telefonu i čekate da vam se ljudi jave. Druga opcija su pojedine vererinarske ambulante koje primaju na čuvanje životinje do udomljavanja, po određenoj ceni," priča Sanja Pavićević, koja spasava i brine o životinjama iz svog komšiluka.
Ovo naravno nije kraj. Kada ljudi počnu da se javljaju na oglas morate dobro da procenite o kakvim je tipovima ličnosti reč. Ne smete olako „skinuti“ brigu sa vrata, jer vrlo lako možete naići na osobu koja će zloupotrebiti vaše poverenje.
Iz svega ovoga, olako se može steći utisak, da je bolje pojačati televizor i okrenuti glavu, ali dokle tako? Ignorisanje nikako ne može postati rešenje problema. Mariju i Jelenu sada čeka dugačka borba, a mi smo tu da im pomognemo. Zbog toga pozivamo svakoga ko ima uslova i dobre volje da im pomogne pri udomljavanju ovih maca.
Izvor: Životinje.rs