O, pardon! Poručivao sam hranu iz jednog kineskog restorana preko Interneta, pa mi je ostala kineska tastatura aktivna... Nikako da se naviknem da je vratim na srpsku kad završim.
Uglavnom, šta sam hteo da kažem?
Danas je sve kinesko. Na jeftinu i nekvalitetnu elektroniku smo već navikli. Na odeću već dugo i bezuspešno pokušavamo i uspećemo, pa makar umrli znojeći se. Ali, razmišljam o tome već danima i pitam se: šta li je sledeće?
Otišao sam do lokalnog hipermarketa po nešto hrane, tek da bih koliko-toliko popunio akutnu prazninu u frižideru. Na odeljenju sa voćem i povrćem primetio sam cene koje su bile nešto niže nego prethodnih dana. Tu mi je nešto smrdelo. I nije u pitanju bila samo gajba trulih jabuka koja se nalazila sa moje desne strane. Bilo je još nečega. Što kaže stara izreka: jedna trula jabuka pokvari celu korpu, a jedna gajba trulih jabuka usmrdi celu radnju. Potražio sam deklaraciju na džaku luka. Pa da: „made in China“. Znači, počelo je! Pogledao sam i etiketu paprike. Takođe iz Kine. Prešao sam na voće. Jabuka – kineska. Kruška – takođe. Samo da nije i šljiva, samo da nije i šljiva! Neeeeee! I ŠLJIVA! Kinezi, ništa vam nije sveto! Srećom, nije bilo malina, inače bih zaplakao.
Negde se već mora povući granica. Nisam neki istaknuti patriota, ali ipak u sebi nosim dozu zdravog razuma i otpora prema poljoprivrednim proizvodima iz daleka, posebno zato što znam da su mi naši, ako ništa drugo, nekoliko hiljada kilometara bliži i manje se stresiraju u kamionskom, nego u prekookeanskom transportu. Čuo sam da već uveliko uvozimo nešto voća i povrća iz Kine, ali ovo je zaista bilo previše. Ne moramo baš sve! Potražio sam prodavca, da ga upitam da li na ovom odeljenju može da se kupi bilo šta što nije kinesko, jer bi tako sigurno išlo brže. Jedan od uniformisanih momaka, radnika hipermarketa, bio je u prolazu, pa sam ga pozvao. Pošto se pravio da ne razume da se obraćam njemu, povukao sam ga za rukav. Zastao je i okrenuo se. A ja sam se sledio.
Prodavac je bio kosook. I nekako žut u licu.
Probudio sam se uz snažno lupanje srca. Na mom kineskom zidnom satu bilo je 6:30. Prerano za ustajanje za posao. Vratio sam se da dremnem još malo i uspavao se, jer mi se kineski mobilni telefon blokirao i nije aktivirao alarm.
Uglavnom, šta sam hteo da kažem?
Mnoge stvari koje su nam donedavno delovale nezamislivo, postaju realnost. Do pre neku godinu bismo mislili da je vic, kad ono – ozbiljno, da ozbiljnije ne može biti. Ostatak sveta je izgubio proizvodnu utakmicu protiv brojne, ali i taktički potkovane kineske reprezentacije.
Kupujmo kinesku robu!
Nema nam druge.